Дан слободе софтвера летак
Дан слободе софтвера
Дан слободе софтвера http://softwarefreedomday.org је годишња прослава Слободног софтвера широм света. Осмишљен да упозна јавност са Слободном софтвером. Обележава се сваке треће суботе у септембру.
Слободан софтвер
Слободни софтвер је ствар слободе, а не цене.
Слободни софтвер је ствар слободе корисника да покрећу, умножавају, расподељују, проучавају, мењају и побољшавају софтвер. Прецизније, он се односи на четири врсте слобода, које се пружају његовим корисницима:
- Слободу покретања програма, за било коју сврху.
- Слободу проучавања начина рада програма и прилагођавања програма вашим потребама. – Предуслов за ово јесте обезбеђивање приступа изворном коду.
- Слободу расподељивања примерака програма, како бисте могли да помогнете ближњем.
- Слободу побољшавања програма и објављивања ваших измена у јавности, како би цела заједница имала користи. – Предуслов за ово јесте обезбеђивање приступа изворном коду.
Дефиницију Слободног софтвера можете прочитати на
http://www.gnu.org/philosophy/free-sw.sr.html
http://fsfe.org/about/basics/freesoftware.sr.html
GNU/Linux
Ричард Столман (Richard Stallman) најављује GNU пројекат (GNU’s not Unix – GNU није UNIX) http://www.gnu.org. Својим манифестом позива истомишљенике да му помогну у пројекту и објашњава принципе слободе софтвера. Рад на развоју GNU оперативног система, Ричард Столман почиње у јануару 1984. а оснива и Free Software Foundation (FSF) http://www.fsf.org у октобру 1985. године. Он је творац дефиниције Слободног софтвера и ствара Copyleft концепт који је дизајниран тако да обезбеди софтверску слободу за све. Он воли да каже да Слободан софтвер треба схватити као слободу говора а не као бесплатно пиво („think of free as in free speech, not as in free beer“). У суштини ове његове реченице је појашњење енглеске речи „free“ која може да значи и слобода и бесплатно и значи да је права слобода само ако даје могућност свакоме да мења, прилагођава својим потребама и ствара нову употребну вредност коју дели другима а не само као могућност бесплатног некритичког конзумирања. GNU је компатабилан са Unix-ом али то је сасвим другачији систем који се не ослања на Unix, јер није слободан.
Први GNU је имао проблем недостатка правог слободног kernel-а који је морао брзо да реши. Решење је дошло из Финске. На Универзитету у Хелсинкију, тадашњи студент Линус Торвалдс (Linus Torvalds) из хобија је развио kernel http://kernel.org који је био сличан UNIX-овом. Свој рад је објавио у априлу 1991. са намером да провери употребну вредност свог рада. Овај нови kernel је назвао по искривљеном изговору свога имена, Linux. Првих пар верзија Linux kernel-а, Линус је објавио под лиценцом коју је сам дефинисао а која је забрањивала измене и било какву комерцијалну употребу. У фебруару 1992. године верзију 0.12 Linux kernel-а лиценцира са GNU General Public License. Ово ће дати могућност да дође до интеграције Linux kernel-а у GNU пројекат где ће заменити још незавршени GNU Hurd kernel. Овако формиран оперативни систем данас називамо пуним именом GNU/Linux оперативним системом.
Спајање GNU пројекта и Linux kernel-а заокружило је причу стварања једног новог слободног оперативног система и заједница је могла да крене у дистрибуцију GNU/Linux-а. Међу првим таквим пројектима је био SLS (Softlanding Linux System). Прва верзија SLS-а је објављена крајем 1992. године. Јан Мурдок (Ian Murdock) који је напустио развој SLS-а основао je Debian пројект http://www.debian.org. Debian је постао најпопуларнија GNU/Linux дистрибуција из које је извучен највећи број деривата у свету GNU/Linux-а. Из SLS-а настаје Slackware Linux дистрибуција http://www.slackware.com. Прва верзија Slackware Linux дистрибуције објављена је 17. јула 1993. Компанија Red Hat http://www.redhat.com је увидела могућност да направи своју дистрибуцију и да дистрибуирање, одржавање и подршку за ту дистрибуцију наплаћује. Red Hat покреће и слободни Fedora пројекат http://www.fedoraproject.org. Уз већ набројане дистрибуције данас су веома популарни Ubuntu http://www.ubuntu.com и Linux Mint http://www.linuxmint.com. Листу скоро свих дистрибуција и информације о њима можете наћи на http://distrowatch.com.
Више о историји, садашњости и будућности Слободног софтвера, о Слободном софтверу у Србији и региону можете сазнати и научити читајући ЛиБРЕ! часопис о Слободном софтверу http://libre.lugons.org.
Зашто Слободан софтвер? Зашто GNU/Linux?
Разлози су вишеструки.
Слобода, заједница, избор, безбедност, цена, легалност, лиценца. Слободни сте да радите шта хоћете и како хоћете. Имате велики избор дистрибуција, окружења радне површи, програма. Дистрибуције долазе са преинсталирам основним програмима, драјверима. Нема страха од вируса, екрана смрти, случајно обрисан системских фајлова… Лака инсталација програма кроз софтвер менаџер. Једноставнo освежавање, надоградња система и програма. Могућност коришћења система без инсталације на хард диск путем live cd/dvd-a. Оперативни систем за понети: Могућност инсталације и коришћења оперативног система са usb меморије. …
Све мане које су везане за коришћење GNU/Linux-а проузроковане су Власничким софтвером који је стандард у неким областима рачунара и није га могуће заменити, заобићи. Значи, када причамо о нерешивим проблемима на GNU/Linux-а они су (ин)директна последица философије Власничког софтвера, јер управо због такве философије GNU/Linux-а заједница није у могућности да утиче на решавање проблема.
На срећу тих проблема све је мање. Играње популарних наслова игрица није више рак рана GNU/Linux-а. Остаје да дође боља подршка за хардвер од стране произвођача у виду драјвера, пропратних програма и услуга и да дође популарни Власнички софтвер: Photoshop, 3DMax, MS Office… 😉
Зашто је Линукс бољи http://www.whylinuxisbetter.net/index_ser.php
Набавите ГНУ/Линукс http://getgnulinux.org/hr/
Ловћенац LUG
2LUG – Ловћенац LUG – Ловћенац Linux User Group.
Група корисника GNU/Linux оперативних система у Ловћенцу је пројекат популаризације Слободног софтвера у Ловћенцу покренут фебруара 2010. године.
Да не би било забуне Ловћенац LUG не постоји ни као удружење грађана ни као неформална група.
Више информација о активностима и новостима везаним за пројекат можете пратити на
http://www.facebook.com/groups/lovcenaclug
https://zeljko.popivoda.com/tag/2lug/
Корисни линкови
Убунту Србија http://www.ubuntu-rs.org
ЛУГоНС http://lugons.org
Слеквер Србија http://slackware-srbija.org
Арч Линукс Србија http://www.archlinux.rs
Мозила Србија http://mozilla-srbija.org
ЛибреОфис Србија http://sr.libreoffice.org
Отворени код Србија http://www.opensource-srbija.org
БСД Србија http://www.bsdserbia.org
ЛиБРЕ! часопис http://libre.lugons.org
ГНУзила часопис http://urosevic.net/gnuzilla
Линукс блог http://linog.info
Линукс за све http://www.linuxzasve.com
Балкански компјутерски конгрес http://balccon.org
Лаки пингвини http://www.sk.rs/indexes/sections/lp.htm
Слободан и отворен софтвер http://wiki.open.hr/wiki/Naslovnica
Група корисника Линукса у Ловћенцу
Придружите нам се на Фејсбуку
http://www.facebook.com/groups/lovcenaclug
*
У тексту су наведени извори за преузети садржај који је касније у мањој или већој мери прилагођен за летак. Али ево и овде ћу поновити: Слободан софтвер http://www.gnu.org и GNU/Linux http://libre.lugons.org.