О презимену Попивода

О презимену Попивода, оном ранијем и овом садашњем, богато је предање, а постоје и оригиналне матичне књиге рођених и умрлих за дужи период, па се из њих може тачно установити до када је старо презиме било у употреби.

Попиводе су се раније звали Рабаревићи. He зна се од када, али се зна да су то презиме носили све од првих година овога вијека. Увидом у оригиналне црквене матичне књиге бјеличке парохије, које су вођене од 1867. до 1871, и од 1882. године па даље, установљено је да су сви чланови ове породице уписивани као Рабаревићи, и то све до краја 1906. године. Од 1882. до краја 1906. године књиге је углавном водио поп Станко Вуковић, из Предиша, и за све то вријеме није уписао презиме Попивода. Послије његове смрти (8.јануара1907. године) књиге су наставили водити други свештеници, и од првог дана ниједном више нијесу уписали презиме Рабаревић, већ само – Попивода. Тако је већ 28.фебруара1907. године (само 50 дана од промјене свештеника), у матичну књигу умрлих уписана смрт Луке Павлова Попиводе. Дакле, такорећи у једном дану, промјеном свештеника који је водио књигу, потпуно престаје уписивање презимена Рабаревић. О томе зашто је баш тада, и одједном дошло до те промјене, старији кажу: Рабаревићи су носили надимак “Попивода” још од прве половине 18. вијека, а први га је добио један унук Вука Љешевоступца, родоначелника братства Рабаревић (Попивода). По томе су чак и Вука Љешевоступца називали Вук Попивода. Међутим, званично презиме Рабаревић задржали су све до самог краја 19. вијека. У то вријеме услиједила је наредба ондашњих власти да се братства која имају двојна презимена, а таквих је било још, морају опредијелити за једно од њих. Опредијелили су се за презиме Попивода, желећи да на тај начин нагласе своје поријекло од Вука Љешевоступца – Попиводе, којега су, како смо већ рекли, уобичавали тако називати.

Из поменутих матичних књига утврђено је да је последњи упис рођења под презименом Рабаревић забиљежен 27.јануара1906, а први упис рођења под презименом Попивода – 1.децембра1907 (између ова два датума није било ниједног рођења). Од тада нигдје више у документима не налазимо презиме Рабаревић.

Није познато како су се Рабаревићи прије тога звали, али се зна да су то презиме добили одавно, и још се препричава предање како су га стекли. Чувајући стоку, неки стари предак Рабаревића убије једним куршумом два “хајдука” који су покушали да му отму стоку. To je био изузетан догађај и велики лични подвиг. Како је прије тога неки Бјелопавлић, по имену Рабар, такође једним куршумом убио два Турчина, о томе се причало као о примјеру великог јунаштва и вјештине. Тада сеу Љешевом Ступу рекло: “Ево и ми имамо једног Рабара” – и по томе их назваше Рабаревићима.

О томе како су Попиводе добили тај надимак, који им је касније постао презиме, постоји предање које и данас живи. Приликом четовања по Херцеговини, у првој половини 18. вијека, једна мала чета бјеличких бораца западе у велику невољу – остану без воде за пиће. Жеђ се појачавала до очајања, а није било изгледа да се до воде дође. Уто један од извидника нађе неку каменицу и у њој нешто воде. Пошто се напије, обавијести дружину да је остало још толико воде колико се један може напити. Како не могаху на праведан начин одредити тог срећника, договоре се да потрче, јер тада се све морало заслужити, па ко први стигне – нека се напије. Што рекоше – то и учинише, и први стиже унук Вука Љешевоступца, који се у тој дружини налазио. Тада доби надимак “Попивода”, a пo њему касније и сви његови братственици, који су тај надимак носили више од 150 година, да би га касније прихватили као своје презиме – око 1900. године.

из књиге
Вељка А. Попиводе “Љешев Ступ и братство Попивода”
Цетиње, 1984

Више о Братству Попивода на popivoda.net.