14.07.2023

Садња воћака

Жељко Попивода Воћарство, Попиракија блог, Савети библиотека, воће, књиге воћарство, туторијали 0 Comments

Свака грана земљорадње има своја правила за сетву, обраду и негу, тако и воћарство има своја правила која, уколико се испоштују, повећавају шансу за успех. Садња воћа је најзначајнији моменат у овој грани пољопривреде и, уколико се не испоштује, почетак ће бити изузетно „труцкав“. Воћка ће се непотребно мучити и то значи да ће плодоношење бити одложено за једну сезону. Како бисмо избегли непотребно чекање неопходно је поступати по процедури садње и разумети зашто је то тако.

Пишемо о стандардним садницама голог корена. Ако их има, у тексту су посебно наведене разлике везане за саднице у кесама, саксијама и контејнерима, као и код стубастог воћа и мини (патуљастог) воћа. Пишемо о садњи воћака првенствено на окућници, понегде са ширим појашњењима. Скоро комплетно упутство, на неким местима можда и контрадикторно јер се у изворима појављују разлике.

КУПОВИНА САДНИЦА

На избор врсте и сорте која ће се садити утичу многи фактори: климатски услови, избор локације, квалитет земљишта, прилагођеност воћне врсте, сортне карактеристике, употреба (за јело, за прераду у ракију, компоте, џем…, за сушење), намена засада, понуда садница.

Приликом куповине садница потребно је водити рачуна о избору подлоге на коју је калемљена сорта. Постоје различите подлоге које у великој мери утичу на избор начина гајења и формирања узгојног облика воћних стабала. Обавезно куповати сертификоване безвирусне, здраве саднице са добро развијеним кореновим системом и надземним делом. Иделан садни материјал стар је две године, који је након прве године скраћен на 70 до 80 цм изнад земље, а из остављеног пупољка развила се садница са разгранатим и родним пупољцима. У том случају цветање ће бити одмах на пролеће. Саднице не смеју бити старије од две године.

При куповини садница, изузетно водити рачуна о пупољцима. Садница мора имати све пупољке нарочито на висини између 50 и 100 цм јер ће из тих пупољака кренути гране које ће формирати крошњу, ако нема пупољака то је јако велик и често нерешив проблем, а пупољци јако лако отпадну хватањем саднице рукама приликом вађења или транспорта.

ЧУВАЊЕ САДНИЦА

Саднице се морају чувати наквашеног корена у пластичним врећама, на температури од 1-10 цел. (неки наводе “на температури од 2-4 цел. и у условима високе релативне влажности”) најдуже до 5 дана. У случају да садница мора остати непосађена дужи временски период, потребно је уровити корен садница у земљу (песак или струготину) и то тако да корен буде у потпуности затрпан, а потом треба залити уровљене саднице. Саднице не држати на сунцу и ветру.

ВРЕМЕ САДЊЕ

Садњу воћака најбоље је обавити у јесен, чим опадне лишће, јер пресеци жила брже калусирају, саднице су боље обезбеђене водом и брже и боље се примају. Зими се садња може обавити ако временске прилике дозволе и земљиште није смрзнуто, а температура буде у плусу, а пролећну садњу је најбоље обавити што раније, последњи термин је пре него крене вегетација. То је период од 1. новембра до око 10. априла, у зависности од јесењих раних мразева и пролећних температура.

ПРИПРЕМА ЗА САДЊУ

Пред садњу саднице треба припремити тако што се све повређене и сасушене жиле скрате до здравог дела а све дуже жиле скрате на 15-20 цм, тако да на крајевима имају чист пресек маказама, што мање кос.

***Саднице се пре садње опрскају, окупају раствором бакра. Треба окупати и корен, дезинфиковати га прскањем. Потребно је квалитетно покрити бакарним препаратима све делове воћке. Могу се користити сви бакарни препарати: бордовска чорба, бакар-оксихлорид, бакар-хидроксид, бакар оксид, бакар сулфат, бакар хидроксид + калцијум хлорид. Предност дајемо препаратима на бази бакар-оксихлорида и бакар-хидроксида. Органска замена би била сода бикарбона 10 г на 10 л воде.***

Јако је корисно пре садње коренске жиле замочити у кашасту смесу свеже говеђе балеге (један део), земље (два дела) и воде (може се додати и одређена количина плавог камена ради дезинфекције). На тај начин ће брже зарастати повреде начињене скраћивањем корена, а контакт са земљом се остварује далеко брже. С овим је у вези и бољи пријем и бржи развој посађених садница воћака. Саднице у овој смеши треба да одстоје 12-24 ч. Ако је немамо а мислимо да ће бити сушно лето, можемо корен умочити у раствор хидрогела. Одличне резултате је показало и потапање у раствор фитохормона, нафтилсирћетне (NAA) и индолбутерне (IBA) киселине у концентрацији 0,03-0,05 %. У овом раствору жиле треба да остану 10-12 ч. Стимулатори укорењавања могу да буду од велике помоћи.

***Препорука компаније Агроуник. Након скраћивања жила потапање у раствор. Саднице се потапају у раствор количине 100 л воде, у који додајемо Erwix 1 л, Slavol VVL 1 л и Auksol 200 мл. У овом раствору саднице треба да остану 12-24 ч.

Erwix је потпуно природни биобактерицид и биофунгицид, који својим деловањем, обезбеђује ефикасну дезинфекцију пресека скелетних жила. Бактерије које се налазе у овом препарату размножавају се, формирајући биофилм и тиме омогућавају заштиту кореновог система против патогена који се налазе у земљишту. Slavol VVL је микробиолошко ђубриво на бази бактерија Bacillus spp., које имају улогу у подстицању раста И развоја како подземних тако i надземних делова биљака. Auksol је препарат који садржи пробиотске бактерије, које продукују биљни хормон ауксин (индол-3-сирћетну киселину). Значајно поспeшује ожиљавање кореновог система, боље укорењавање, а самим тим максималан пријем садница.***

Уколико је земљиште добро припремљено (орано, подривано или риголовано), копају се рупе 40×40 цм а уколико се врши ђубрење у рупу копају се рупе 60×60 цм. Ако се врши садња на неприпремљеном земљишту (ледини) копају се рупе 80×60 цм. Веће дубине од 60 цм немају оправдања. Површински слој (до 20 цм, први ашов) избацује се на једну страну, а дубљи слој земље (други ашов) на другу страну рупе. Најдубљи слој само се прекопа и остави на истој дубини. У јесењој садњи рупе треба копати најмање 10-12 дана пре садње. Важно је да не остану комади старог корена, ако га има, у рупи и земљи која се враћа у рупу, јер он крене да трули и пренесе трулеж на нову садницу.

***Уколико воћку садимо на земљиштима која нису дубоко обрађена (ледине, мање окућнице, попуњавање празних места у старијим воћњацима, измена старих стабала), тада не преостаје друго него да тло припремимо копањем јама. У пракси се обично копају јаме диманзије 1×1 м (неки наводе “јаме чија је ширина 1,5-2,5 м, а дубина до 60 цм”), дубине 60-80 цм.

Код таквог копања јама треба водити рачуна о раздвајању слојева тла. Површински слој (до 20 цм, први ашов) избацује се на једну страну, а дубљи слој земље (други ашов) на другу страну јаме. Најдубљи слој само се прекопа и остави на истој дубини. Јаме треба да остану отворене 2-3 недеље, па се тек после затрпавају. Пре садње, земља се врати у јаму тако да се првенствено врати земља из дубљег слоја тла (други ашов), а затим се на њу наспе површински слој (први ашов) и направи хумка. (неки наводе “При затрпавању најпре се убацује површински слој (први ашов) земље, а затим земља другог ашова, односно здравица. Ако је земља другог ашова тешка, збијена и лоших физичких особина, онда се остатак јаме допуњава површинском земљом са стране, а земља другог ашова (здравица) растура около на место ораничне земље. После тога свакој јами треба додати по 2 кг минералног ђубрива NPK, чији је однос 0:15:30, а затим ово ђубриво измешати са земљом, па садити воћке. У средини затрпане рупе оставља се омање удубљење у које се касније ставља садница и затрпава земљом и органским ђубривом.”) Тада се приступа садњи на исти начин као и на риголованом тлу.***

САДЊА

Ђубрење у рупу се обавља тако што се на дно рупе стави прегорело (згорело) стајско ђубриво (2-3 лопате) (ђубриво се може помешати са земљом са прве гомиле која је одвојена (површински слој земље, први ашов) маскимум у односу пола-пола) и минерално ђубриво (око 2 шаке) (неки наводе “Када се корен добро покрије, а око ње се земља добро нагази. Затим се стави шака вештачког ђубрива.”) које се затим загрне са земљом (дебљине од 10-15 цм) са прве гомиле која је одвајена (површински слој земље, први ашов), како жиле не би дошле у директан контакт са ђубривом. Стајњак или вештачко ђубриво не стављати директно на жиле, а посебно водити рачуна о количини јер ако се предозира одражава се негативно на пријем и раст. Свеже или полу прегорело стајско ђубриво не долази у обзир. Живински стајњак се у потпуности искључује јер је изузетно јак и може да спржи корен.

Идеално би било прегорело стајско ђубриво а ако је то немогуће, онда вештачко ђубриво са више калијума у NPK формулацији, на пример 0:15:30, 8:16:24 итд. (неки наводе “Од минералних ђубрива се може корисити неко благо балансирано ђубриво као што су 15:15:15, 16:16:16 и њима слична. Пожељно је да концентрација ни једног хранива не прелази 25 %.”). Постоје и дехидрирана стајска ђубрива у виду пелета која су одлична замена за стајско. Ако се користи пелетирани стајњак иде 2 кг у рупу. Треба што више избегавати вештачка ђубрива јер она уништавају земљиште.

***Препорука компаније Агроуник. Након вађења садница из раствора, приступа се сађењу воћних садница уз додатак ђубрива Unimax у количини од 50-100 г по садници у јамиће за стаблашице (јабука, крушка, дуња, бресква, кајсија, шљива, тресња, вишња).

Unimax је микробиолошко ђубриво. Садржи бактерије које су нанете на зеолит, одакле се ослобађају у дужем временском периоду и обезбеђују равномерну исхрану биљака током вегетације. Ово ђубриво преводи неприступачне облике већ присутног азота и фосфора у земљишту у обилке које биљка препознаје и усваја. Зеолит сакупља и чува влагу у зони корена, која је неопходна за правилан раст и развој биљке.***

Садница се ставља у рупу. Калем окренути ка северу (кажу да седница правилније расте). Садница се држи равно усправно тако да коренов систем буде правилно распоређен на све стране, без савијања. Корен се загрне са земљом са прве гомиле која је одвајена (површински слој земље, први ашов), садницу благо повући напоље тако да калемљено место буде најмање 6-7 цм изнад земље (неки наводе “бар 10 цм изнад нивоа тла”), нагазити добро земљу на жиле. Даље се редом додаје мало земље, мало се нагази и тако у 2-3 наврата и осталу количину земље, која је била на дну рупе при копању (други ашов), вратити у рупу без гажења.

Ако има непрегорелог стајског ђубрива, може се ставити на врх рупе па навући мало земље преко њега. Уколико нема стајског ђубрива, по врху јаме након садње додати око 50-100 г NPK ђубрива.

***Код садница у кесама, саксијама и контејнерима. Прво додати прегорели стајнак на начин претходно описан. Након тога, пажљиво скинути или опсећи кесу или саксију у којој се налази садница, притом водећи рачуна да земља остане на корену биљке. Биљку са земљом око корена спустити у јаму за 5 цм дубље него што је садница била у саксији. Земљу око биљке не треба газити, већ треба ручно додавати земљу, па поливати и поступак понављати више пута.***

Код јесење садње није потребно заливање док код пролећне садње треба оставити благо удубљење око саднице и сваку залити са 8-10 литара воде, затим, када се вода повуче, додати поново земљу.

Распоред воћака у воћњаку може бити: у виду троугла, квадрата или правоугаоника. Најбоља је садња воћака у троугао, јер се тако најрационалније користи земљиште и воћке најмање засењују једна другу. Пречник круне је ставка која мора да се узиме у обзир. Воћке се деле на слабо бујне, средње бујне и јако бујне и сходно томе се резервише простор и растојање. Слабо бујне се стављају на пречник круне + 30-50 цм размака у реду. Средње бујне иду на пречник круне + 50-100 цм и јако бујне заузимају пречник круне + 100-150 цм. Ово правило важи и за жбунасто и за стубасто воће. Свака садница долази са декларацијом на којој треба да стоји податак које је бујности. Уколико га нема питајте прозвођача или стручњака. Највећи и најбољи род се увек налази на крајњем ободу круне, и што је круна разгранатија тим су бољи резултати. Неописива је штета да се крати круна због мањка места. Оријентациони размак при садњи: јабука, крушка, дуња, вишња (3×3 м или 3×4 м); шљива, трешња, кајсија, марела, бресква, нектарина (4×3 м или 4×4 м или 4×5 м); мини (патуљасто) воће у реду је размак 1-1,5 м а код стубастог воћа у реду је размак од 0,5 м па навише.

РЕЗИДНА

Резидбом се формира жељени облик крошње, регулише родност и подмлађују воћке. Основни циљ резидбе је да се на свакој воћки успостави равнотежа између родности и вегетативног пораста, али и да се светлост доведе до свих делова круне стабла. Резидба је помотехничка операција од које у великој мери зависи висина и квалитет рода. Јачина резидбе зависи од воћне врсте, старости воћке, сорте, броја и родности родних пупољака итд. Имамо јесењу и зелену (касно пролеће и лето) резидбу.

Код јесење садње се препоручује прекраћивање садница виших од 2 м на висину од 1,6 м од површине земље. Крајем фебруара и почетком марта месеца, је јако битно да се саднице прекрате, јабучасте врсте на 80 цм висине од калемљеног места (јабука, крушка, дуња) а коштичаве на 1-1,2 м висине од калемљеног места (шљива, кајсија, вишња, трешња, бресква).

Код садница брескве је такође битно да се и све бочне гранчице скрате на два пупољка.

Све што избије испод калемљеног места обавезно 3-4 пута у току године скинути до основе да би питоми део биљке могао несметано да напредује уз обавезну хемијску заштиту и прехрану.

Саднице са гранама – оставити 3-4 гране и скратити на 15-20 цм од стабла (на спољни пупољак), а оне ниске одсећи од стабла.

Саднице без грана – у горњем делу када биљка олиста оставити 4-5 (пожељно и више) пупољака да би се од њих формирале гране, у доњем делу скинути пупољке када буду 1 цм и више.

У доњем делу се пупољци скидају до стабла да би се формирало стабло. Уколико у току године понови избију пупољци, морају се скинути.

Првих година, док стабло не пророди, чим се плод појави уклања се како би стабло јачало.

Код стубастог воћа врхови се не режу после садње.

Пресецање се врши благо укосо изнад пупољка, тако да косина пресека буде супротно од пупољка и да се не оставља патрљак.

ПОВИЈАЊЕ ГРАНА

Заједно са резидбом представља важну меру приликом формирања узгојних облика.

Повијањем гране у мање-више хоризонталан положај савладавамо апикалну доминацију чиме смањујемо вегетативан пораст и стимулишемо формирање цветних пупољака, на тај начин биљке раније ступају на род, формирају мање вегетативне масе и више плодова. Довођењем гране у што хоризонталнији положај развија се више пупољака при основи, а младари су приближно исте бујности

Повијање грана изводи се од садње до завршетка формирања жељеног облика, у годинама пуне родности и приликом подмлађивања старијих воћака. Са повијањем треба почети од прве године формирања облика јер се старије гране касније теже савијају и могуће је њихово очењивање. Повијање се може изводити током целе године али је најбоље повијати младаре док још нису одрвенили – то је период од половине јуна до почетка јула по завршетку интензивног пораста и када примарна грађа прелази у секундарну. Угао који би гране требало да захватају је 60–80 (65-75) степени, што зависи од воћне врсте и сорте.

Савијачи грана имају циљ да се увећа угао код свих летораста, који у свом развоју имају оштар угао у односу на основу стабла. Многи су покушавали да савијају гране младих стабала, канапима који се урежу у саму грану и после грана на том месту пуца (место усецања је уз то подложно лакшем нападу патогена), затим разним блоковима, циглама, флашама са водом, али код јаког ветра такав вид савијања може изломити саме гране, док је употреба савијача потпуно безбедна и не мучи само стабло.

Најчешћа грешка која се прави приликом извођења ове мере ја да се гране повијају лучно што изазива слабији пораст остављене гране, а на месту савијања изражена је појава водопија, што доводи до неправилног формирања саме крошње.

У воћњацима у којима се ова мера не изведе имају каснијих година проблема са очењивањем грана под теретом рода.

АГРОТЕХНИЧКЕ МЕРЕ

Младе воћке треба редовно ђубрити како би се убрзао раст и развој. Од правилног ђубрења највише зависи брзина раста и развоја воћака. У првој и другој години воћке се ђубре појединачно. Зона ђубрења око воћака треба бити нешто шира од крошње. У трећој години па надаље ђубрење се обавља по целој површини воћњака. Прекомерна употреба ђубрива је штетна, биљка „сагорева“, суши јој се корен, настају оштећења и често одумире.

У првој години се прво ђубрење препоручује половином маја месеца, друго половином јула (неки наводе „прво почетком вегетације, друго крајем маја или почетком јуна“) са 50-70 г ,,KAN” или ,,AN” вештачког ђубрива (неки наводе „ са 100 г UREA или 200 г KAN или 300 г NPK 15:15:15 по стаблу“), пре кише или пре поливања (неки наводе “у току поливања може се додати вештачко ђубриво да би се лакше отопило“). Треће зимско ђубрење се обавља у децембру или јануару месецу ,,NPK” или стајским ђубривом. (неки наводе „ђубри се по једној воћки 150-200 г с једним од NPK 7:20:30, 6:18:36, 7:14:21 S или 100 г 8:26:26, 10:30:20“). У свакој наредној години количина ђубрива се увећава за 50 г по садници (неки наводе „у другој години ђубрење се обавља у исто време и с истим врстама ђубрива, с тим да се количина повећава за 30-50 %. У трећој години па надаље време ђубрења и врсте ђубрива исте су као и код ђубрења воћака у роду.“).

Прво прихрањивање азотом, обично је то UREA обавља се пре кретања вегетације. На затрављеним земљиштима разбацује се по површини пре кише.

Друго прихрањивање. NPK 15:15:15 се најчешће додаје у рано пролеће, почетком вегетације, све до марта, када биљке почињу да озелењавају. Ова ђубрива додају се око биљке у одређеној мери. Обично је за мању биљку потребно 30-50 г ђубрива, што је количина која стане у једну шаку. Код већих биљака некада је потребно додати и четири шаке, односно 200 г по стабљици.

Када се додаје минерално комплексно ђубриво, потребно је додати га на обрађену земљу, а не на закоровљену. По могућству, треба извршити инкорпорацију, односно додавање ђубрива директно у земљу. То значи да је потребно да благо прекопати, прегребуљати или префризирати земљиште, како би се ђубриво добро сјединило с њим. Уједно, овако се спречава и непотребно испаравање.

Треће прихрањивање. KAN ђубрива и користе се у време вегетације или интензивног раста биљака. Таква ђубрива могу се додавати биљкама од марта, када оне почну да развијају зелени део, током пролећа и почетком лета. Ова прихрана се може и поновити, чак извршити и три пута. Наравно, заливање је обавезно, а квалитетнијем расту може да помогне и добра киша.

Четврто прихрањивање. NPK ђубрива са формулацијом 8:16:24 (неки наводе „7:20:30, 5:20:30, 8:26:26, 10:30:20“) се најчешће додају биљкама у касну јесен (по завршетку вегетације). Ђубрење органским ђубривима се обавља у јесен, сваке треће или четврте године, заједно са минералиним ђубрењем.

Воћку је неопходно прихњавити и путем листа, током сушних услова, услед знакова помањкања храница и сл. Прихрана путем листа може се комбиновати са заштитом (прскањем).

Поливање у првој години се обавља на десетак дана у случају сушних периода са 20-ак л воде. У другој години, на 20-ак дана поливати већом количином воде.

Окопавање се обавља више пута током године када су присутни корови. Не треба дозволити да садница буде у коровима, јер јој успоравају раст, а потом биљка дехидрира и суши се. Прскање корова хербицидима треба избегавати јер може доћи до фаталног сушења саднице.

ОСНОВНА ЗАШТИТА

Да би се биљка лакше развијала треба је заштитити од болести и штеточина.

Почетком априла биљку треба третирати неким инсектицидом у комбинацији са фунгицидом и то поновити 3-4 пута у току вегетације до септембра месеца.

Од друге године па надаље треба примењивати зимско прскање у јесен када отпадне око 70 % лишћа и на зиму крајем фебруара или почетком марта (пре почетка вегетације) када су температуре преко +8 цел.

Код аутохтоних сорти воћа је позната чињеница да су једноставније за одржавање, али се препоручује прскање инсектицидима и фунгицидима два до три пута у току лета прве две до три године, а касније по потреби.

Саднице није неопходно кречити првих 2-3-4 године док дебло не одебља. На младим садницама је и кора танка па се деси да испуца.

За даље погледати неки од оријентационих програм заштите који се могу наћи у штампаној литератури и на интернету.

ДОДАТНА ЗАШТИТА

Саднице би требало заштитити од глодара и дивљачи, а то је најбоље учинити плетеном жицом, фасадном мрежицом или на саднице ставити наменске заштитне мреже. Када се постави око саднице, даље се хефталицом захефта или се провуче танак канап уздужно кроз отворе или обмотати на пар места пун круг лепљивом траком. На дну треба да належе на земљу и не треба притезати уз дебло. Заштита се ради да би се сачувала кора, гране и корен да би се обезбедио опстанак садница. Потребно је извршити сузбијање глодара који могу напасти коренов систем и направити огромне штете.

Како би се саднице заштитиле од ломљења услед тежине снега или удара ветра, уз њих поставите један, два колца на 3-5 цм од стабла и за њих привезати стабло. Колац мора бити импрегниран у 3% раствору плавог камена тако да издржи до 7 година без да крене да трули, трулеж би се пренео на корен саднице и то би могло бити погубно. Ипак, боље постављати колац од јаке пластике или метала пошто од дрвета може брзо да иструли, преломи се и остане у земљи, а трулеж са дрвета се преноси на корен стабла. Садница се везује за колац врбовим прутом или дебљим канапом, у облику осмице, не притежући много. Колац није толико важан у првој колико у наредним годинама када се садница разграна и има пуно лисне масе па се услед ветра повија што узрокује пуцање финих жилица корена.

ДОДАТАК

Садња воћака у јесен даје садницама временски период од два до три месеца да се приме, тј. да се оствари функционална веза између кореновог система и подлоге, а све то у време када је влажност земљишта оптимална. Саднице посађене у јесен напредују знатно брже од оних посађених у пролеће. Њих у пролеће не треба заливати што у великој мери смањује улог рада за заснивање воћњака. На крају прве вегетације воћке посађене у јесен су и до 50 % развијеније него оне посађене у пролеће. У јесен је избор садног материјала пуно бољи, како по сортименту, тако и по квалитету, јер се увек прво прода оно најквалитетније.

Прва одлука пре садње је избор парцеле за садњу као и одлука да ли ће то бити аматерски воћњак, хомогени или мешовит, интензивни, шпалирски или воћњак ливада. Воћњак се може подизати на земљишту које је раније било обрађивано и на којем су гајене разне ратарске културе или на земљишту које није обрађивано (шикара, шума, ливада, пашњак), као и на земљишту где су гајене воћке. Земљиште треба пажљиво припремити (чишћење терена, равњање, мелиорација, ђубрење, риголовање), а припрема зависи од тога у које сврхе је раније коришћено и шта покаже хемијска анализа земљишта. Некад припрема земљишта траје коју годину. Некад земљиште треба да мирује, одмара коју годину пре припреме.

Пре заснивања засада, треба урадити размеравање земљишта и план садње са растојањима воћака која су за сваку сорту и подлогу другачија. Водити рачуна да већина воћа није самооплодна и да им је потребна сорта опрашивач те треба посадити неколико сорти, најмање две-три сорте. Треба гајити само високо квалитетне сорте.

Наћи право место за воћку може бити изазовно. Неопходно је знати колико је светлости потребно биљци за опстанак. Издвајају се биљке кратког дана (мање од 8 сати дневног светла) индиферентне (8-12 сати дневног светла) и биљке дугог дана (више од 12 сати дневног светла). Већина наших гајених кутура су индиферентне, ретко се налазе биљке дугог дана. Лако ја да се препознају биљке кратког дана. То су биљке које воле сенку и еволуирале су тако да живе у њој.

Садња безвирусног садног материјала је изузетно значајна, пре свега, код коштичавих воћних врста. Вируси као што је Шарка, Прунус вирус 7, су лимитирајући фактор гајења шљиве, а у великој мери угрожавају интензивну производњу кајсије и брескве. Воћњаци засновани инфицираним садним материјалом најчешће се крче већ у прве две године, никада не врате инвестицију, а заразу преносе и на здрава околна стабла.

NPK су сложена, комплексна минерална ђубрива. Могу се применити 1-2 пута годишње. Ако у сложеном ђубриву има два хранива онда су то двојна, а ако су заступљена три хранива онда су то тројна ђубрива. Састав сложених ђубрива означава се бројевима што се често назива комбинацијом или формулацијом. Тако постоје сложена ђубрива 11:11:11, 15:15:15, 10:30:20, 0:25:25 и друга. Увек се први број односи на садржај азота, други фосфора, а трећи калијума. Тако у комбинацији 10:30:20 у 100 кг ђубрива има 10 кг азота (N), 30 кг фосфора (P2O5) и 20 кг калијума (K2O). Процентуални део активне материје у ђубриву назива се концентрација. Тако ђубриво 10:30:20 има 60 %, а 15:15:15 има 45 % активне материје. Ђубрива са концентрацијом од 30 % су ниско, а од 30-40 % средње, а преко 40 % високо концентрована. Избор формулације зависи од сразмере и концетрације хранива у земљишту. Сама формулација указује на време примене. Ако је мањи садржај азота примењује се у рану јесен а како се садржај азота повећава и време приме се помера ка почетку вегетације.

KAN и AN (кречни амонијум нитрат и амонијум нитрат) су ђубрива униформног типа, некомплексна. Нпр. KAN–27 садржи азот (N) 27 %, калцијум оксид (CaO) 7 %, магнезијум оксид (MgO) 5 %. Укупни садржај активних састојака је 39 %. Садржи пола азота у амонијачном, а пола у нитратном облику. Без штетног утицаја на физичке и хемијске особине земљишта. Нпр. AN N 33,5 садржи азот 33,5 %, магнезијум оксид 1 %. Дужом употребом земљиште се закишељава.