А ви сами – ко сте ви?
Када бисте хтели да гунђате
Свештеници су лоши, влaст је лоша, све је лоше. Желели бисте да вам краљица Тамара буде председник, а Николај Чудотворац да служи у вашој парохији. А ви сами – ко сте ви?
А такође бисмо волели да свети Пантелејмон ради као лекар на поликлиници, а да цар Давид или бар Фјодор Шаљапин пева за певницом. Али, извините, јесте ли се погледали у огледало? Јесте ли се загледали у своју савест? Јесте ли консултовали здрав разум? Ви сами – ко сте ви?
И ево, замислимо да свети Никола заиста служи у нашој парохији. Без сумње, црква ће се одмах напунити људима, попут улова рибе кад је Петар бацио мреже са десне стране брода. Због чудеса, због милостиње, због благодатне помоћи Светог Николе. И то без икакве рекламе. Итекако ће се напунити! Јер сви су у невољи. Син пије, снаја скита, новца нема, муж је остао без посла, ја имам рак… Дакле – сви код оца Николаја! Помоћи ће свима. Али Свети Никола није „угодник“ који треба нама да угађа. Он је угодник Божји и захтеваће исто од нас.
Захтеваће од нас да сваке недеље идемо на Литургију. Штавише, увешће током целе ноћи свеноћно бденије. У пуном смислу свеноћно, а у зору – Литургију. Завешће пост у складу са уставом и правилима, а не онако како смонавикли – како ко може и жели. Средом не једемо. И петком. Псалтир да се учи напамет. Имајући у виду чувени шамар Арију, може се претпоставити да ће сваки слободоумник добити исто. И уопште, сва његова ватрена служба изгледаће пред развратном и лењом хришћанском заједницом данашњице као изазов, мука, обличење и изругивање.
Да, ево идем ја код Николаја ради чуда и то само на пар минута! Идем по чудо. Колико кошта? И тако – „морам хитно у Париз, пословно!“ Ти, Николаје, дај ми то што те молим, што пре! Али, у душу не улази! У души је, знаш и сâм – мрак. Па, отишао сам. Збогом Николаје! Видимо се ускоро. До следеће потребе. А он теби: „Стани, човече! Погледај ме у очи! Шта имаш на уму, да храм претвориш у трговину? Да ли желиш добро? Да ли хоћеш помоћ? Да ли желиш да радиш за Христа? Раздај имање, помози сиромашнима, устани ноћу на молитву?“ И тако даље. Знате ли шта би било даље? Ускоро, за месец или два, Патријаршији би стигла писма и телеграми анонимних цинкароша и званично понижених и увређених.
Жалили би се на онога коме се данас моле, ако би живео данас, а не у четвртом веку. Причали би о Николају Чудотворцу: „Груб, фанатик, службе су дуге, строге, прекомерне, чак и туче, вређа, нема љубави“, и тако даље. А шта ако би у нашој парохији Арханђел Михаило био свештеник!? Храм би био празан! Сви би се у ужасу и са осећајем потпуне грешности разбежали на све стране. Остао би само пепео у исповедаоници. Пепео грешника који је сагорео од срама на исповести након неколико питања Арханђела који га је исповедао.
Укратко, када бисте хтели да гунђате да су сви лоши (а само ви сте добри), размислите како би било да су принц Владимир или Андреј Богољубски заиста шефови државе, а да Јован Кронштатски служи у вашој парохији. Размислите о свему овоме детаљно. Ох, па ви би сте пропиштали! А ја бих се смејао. Погледајте сад поново своје рођаке, своје тако добро познате свештенике. Просте и грешне, као што су сви. И радујте се. Заблагодарите Богу што је свеце послао светима, а вама грешницима – грешнике. И успокојте се.
Протојереј Андреј Ткачов
извор:
ПРАВОСЛАВАЦ
ВЕРСКО-ИНФОРМАТИВНИ ЛИСТ ПАРОХИЈЕ ЛИНЦ – АУСТРИЈА
Година XXI, Број 79, Јануар – Децембар 2024.
Стр. 44-45.
линк, линк, mirror.