24.06.2014

Јавно заговарање

Жељко Попивода Друштво, Издвојено, Слободан софтвер библиотека, књиге 0 Comments

Ако желимо већу присутност Слободног софтвера у јавности, институцијама, локалу, уопште… дефинитно морамо да обратимо пажњу на Јавно заговарање/заступање.

Из Приручника: Јавно заступање у локалној заједници за побољшање положаја невладиних организација

Šta je javno zastupanje

Uvod

Javno zastupanje okuplja zajedno grupe i pojedince/ke koji žele da podstaknu, osmisle, izvrše i promene politike i ponašanja institucija u kojima se donose odluke važne za njihovu zajednicu i bitisanje. Ovaj proces se odigrava u onim demokratskim društvima u kojima građani i formalno i stvarno mogu da utiču na institucije i vlasti. Osim toga, javno zastupanje, posebno na lokalnom nivou, ima značajnu ulogu kao individualno i grupno iskustvo. Ono podstiče poželjnu razmenu informacija u lokalnoj zajednici i obezbeđuje da se čuje glas zainteresovanih građana koji vode računa o onome što utiče ili može loše uticati na zajednicu, odnose među ljudima i na očuvanje prirodnog okruženja. Važno je da se njihov glas čuje i onda kada imaju jasnu viziju boljeg života za koji je potrebna promena zakona, politika ili odluka. Javnim zastupanjem NVO dopunjuju zvanični politički sistem otvaranjem mogućnosti da se kroz stalni dijalog čuje reč građana posebno u neizbornim godinama, kada je kontakt između političkih stranaka i birača mnogo manji nego u vreme kada se one u izbornoj trci bore za njihovu naklonost. Javnim zastupanjem glas građana dopire do kreatora politika i donosilaca odluka. NVO okrenute ka javnom zastupanju, u javnom interesu, prate rad vlasti i posmatraju kako političari koriste moć koju su na izborima dobili. One stvaraju i razvijaju političku kulturu utičući na izabrane predstavnike vlasti da se ponašaju na odgovoran, transparentan način, poštujući vladavinu prava. Organizacije koje se bave javnim zastupanjem podstiču javno mnjenje na razmišljanje o društvenoj nejednakosti, nezaposlenosti, kršenju ljudskih prava, porastu kriminala, korupciji, bolestima zavisnosti, uništavanju čovekove okoline, zapostavljanju kulturnog nasleđa, uticaju globalizma, kvalitetu hrane, položaju manjina u društvu, i mnogim drugim temama, i time uvode za Srbiju nove, važne teme, te nude alternativna rešenja.

Pretežno korišćeni termini za javno zastupanje se razlikuju od zemlje do zemlje, čak i kad dve zemlje koriste isti jezik. U Meksiku se može čuti izraz defensa pública, dok se u susednoj Gvatemali koristiti termin incidencia. U nekim romanskim jezicima, postoji nedoumica između reči abogacía (španski) i advocacia (portuglaski). U zemljama romanskih jezika naglašavaju da je termin, koji na engleskom zvuči kao advocacy, suviše blisko vezan sa advokatima i pravnom odbranom. Sve ove reči dele zajednički koren od voc ili voz, što znači glas. U tom kontekstu, ad-voc-acy znači davati glas grupi ili stanovništvu koje je tradicionalno bez glasa. Ovo ukazuje na ulogu mreža NVO za javno zastupanje, kao posrednika između marginalizovanih grupa i kreatora politike. Pojam politika podrazumeva: plan i pravac akcije, ili set pravila usvojenih od strane vlasti, biznisa ili drugih institucija, dizajniranih sa ciljem da utiču i da odrede odluke ili procedure. Donosioci odluka, akteri politike, kreatori politike, su različiti prevodi za izraze na engleskom jeziku – „decision makers“, „policy actors“, „policy makers“, dakle pojam ne označava samo i isključivo političare/ke, nego sve pojedince/ke i tela koje kreiraju i donosi odluke, politike, programe, budžete u privatnom i javnom sektoru, dakle one odluke koje utiču na život, pre svega marginalizovanih grupa stanovništva.

Definicije javnog zastupanja

Postoji mnogo definicija koje se odnose na javno zastupanje. Izabraćemo nekoliko iz priručnika koji se koriste za obuku zastupnika, odnosno zagovarača. Ove definicije predstavljaju način na koji neke grupe, NVO, mreže ili koalicije razumeju javno zastupanje i kako ga obavljaju.

„Javno zastupanje je akt ili proces podrške određenoj temi ili rešenju problema. Kampanja javnog zastupanja je skup usmerenih aktivnosti u podršci nekoj temi ili rešenju problema. Mi zastupamo odabrane teme jer želimo da:
– Gradimo podršku za tu temu ili rešenju problema;
– Utičemo na druge da je podržavaju; ili
– Pokušavamo da utičemo ili menjamo zakone koji utiču na nju.
(International Planned Parenthood Federation, IPPF Advocacy Guide)

„Javno zastupanje je proces koji uključuje serije političkih akcija koje sprovode organizovani građani kako bi transformisali odnose moći. Svrha javnog zagovaranja su specifične političke promene koje koriste stanovništvu kojeg se tiču. Ove promene se mogu dogoditi u privatnom ili javnom sektoru. Uspešno javno zagovaranje se vodi prema strateškom planu u razumnom vremenskom periodu“
(The Arias Foundation – Costa Rica)

„Javno zastupanje je govoriti glasno, privlačiti pažnju zajednice prema važnom pitanju i usmeravanje donosioca odluka prema rešenju. Javno zastupanje je rad sa drugim ljudima i organizacijama na promenama“
(CEDPA, Cairo, Beijing and Beyond: A Handbook on Advocacy for Women Leaders)

„Javno zastupanje se definiše kao promocija neke ideje ili uticanje na politiku, finansijske tokove i druge politički određene aktivnosti“
(Advocates for Youth, Advocacy 101)

„Javno zastupanje predstavlja proces delovanja (a ne jednokratnu aktivnost) sa ciljem postizanja poželjnih promena u društvu kako bi odnosi moći i raspodela bogatstva postali demokratičniji i pravedniji i kako bi se marginalizovanim društvenim grupama obezbedili prostor i uloga u javnom odlučivanju“.

„Javno zastupanje se sastoji od različitih strategija koje imaju za cilj uticaj na donosioce odluka na lokalnom, regionalnom, nacionalnom i međunarodnom nivou, posebno vodeći računa o tome:
– Ko odlučuje – izbori, postavljanje i izbor donosilaca odluka, sudija, ministara, savetnika, direktora, adiminstrativnog osoblja, itd.
– Šta se odlučuje – politike, zakoni, nacionalni prioriteti, usluge, programi, institucije, budžeti.
– Kako se odlučuje – pristup građana informacijama i samom procesu, obim konsultacija, polaganje računa i pristupačnost donosioca odluka građanima i drugim zainteresovanim grupama
(InterAction: Women’s Advocacy Workshop materials)

Godinama radeći sa predstavnicima i predstavnicama civilnog društva u Srbiji, bili smo u prilici da čujemo različite interpretacije i definicije javnog zastupanja. Evo nekoliko koje bi mogle poslužiti kao primer:

„Javno zastupanje je proces demokratskog delovanja građana i njihovih organizacija, usmeren na donosioce odluka, da zvanično usvoje i sprovedu javnu politiku kojom bi se nepristrasno rešilo određeno sporno pitanje i postigla pravednija raspodela bogatstva i odnosa moći u društvu.“

„Javno zastupanje je proces kojim predstavljamo svoje ideje i predloženim rešenjima utičemo na donosioce odluka“;

„Javno zastupanje u lokalnoj zajednici je organizovano delovanje određene zainteresovane grupe, vršenje pritisaka (uticaja) putem lokalnih medija ili na drugi način na nosioce vlasti u toj zajednici, radi zadovoljavanja potrebe te ciljne (zainteresovane) grupe.“

„Javno zastupanje je proces delovanja na donosioce odluka korišćenjem najefektivnijih komunikacijskih veština i najpropusnijih komunikacijskih kanala.“

U različitim delovima Srbije naši učesnici su javno zastupanje vezivali za sledeće pojmove: braniti, obezbediti rešenje, senzibilisati, uticati, promeniti, ubediti, donošenje odluka, privući pažnju, tribine, javna reč, intervju, promocija, lobiranje, vrbovanje, javnost u radu, otvorenost, sud, predstavljanje, mediji, predstavljanje sebe u javnosti, predstavljanje ideje za koju se zalažemo, javno lobiranje za neku ideju, mogućnost iskazivanja problema, nastup u medijima, strah od posledica, mogućnost dopiranja do institucija, sagledavanje potreba neke grupe, artikulaciju potreba, rešenje problema, zakonske norme, animiranje javnosti, problematika kojom se bave NVO…

Očigledno je da ne postoji jedinstveno shvatanje pojma javnog zastupanja

…

Dakle, sama definicija pojma, ne bi smela da uokviri i sputa delovanje građana na razvoju zajednice i širenju demokratske prakse. Naprotiv, definicija se mora prilagođavati novim okvirima koje donosi svakodnevna praksa i aktivan odnos NVO i građana. Stalno proširujući prostor za svoje delovanje i čineći zajednicu mestom ugodnijim za življenje njenih članova, aktivni građani ne samo da stalno menjaju svoj odnos sa predstavnicima državnih institucija već na sebe preuzimaju i veliki deo odgovornosti za dobrobit narednih generacija.