Кaко се правилно крстити

Кад се крстиш, крсти се правилно

Крст је сила и знамење – Крст је спасење

Још први Хришћани су се осењивали крсним знаком, као надање у помоћ Господа Исуса Христа који нас је спасао Својим страдањем на Крсту, и као непобедиво оружје против ђавола. Али, пошто су они дубоко поштовали и волели Господа Исуса Христа, чинили су то са пажњом и дужним поштовањем.

Али, како је слабила вера код Хришћана, тако су многи почели немарно да се крсте. И тиме да чине велики грех. Када би многи могли да виде себе како се крсте, изненадили би се, и можда застидели. Као да их неко јури, као да ће се опећи, пролете руком испред себе. Ево зато једног примера из књиге „Поучни примери“ блаженопочившег оца Гаврила из манастира Ралетинац код Крагујевца, великог мисионара, о правилном крштењу:

Недавно један човек беше дошао у цркву на богослужење, и при целивању светих икона се необично крстио: јако је прстима притискивао чело и груди, да му је на челу остао отисак прстију. На моје питање зашто се тако крсти, одговорио је: Невоља ме научила.

После тога исприча следеће: Путовао сам једне ноћи сам. Ноћ је била прилично видна. Негде око поноћи још сам био далеко од насеља. На једној раскрсници испаде пред мене некакав човек, црн као угаљ и ружан, и поче да се врти око мене, да ме плаши и скаче на мене. Ја се сетих да је то ђаво, и препадох се од страха, али помоћи ни са које стране нисам могао да се надам.

У страху ја почех да се крстим, али неправилно, у ствари да млатарам рукама, како сам био научио, и како раде многи други. Али враг се није уплашио од таквог крсног знака, него поче да ми се руга, рекавши: Не плашим се ја од таквог крста!

И после тога поче још више да облеће око мене и да ме плаши. Ја се тада сетих како су ме некад старији учили да се правилно крстим, па саставих лепо три прста и прекрстих се правилно, говорећи: У име Оца, и Сина и Светога Духа. Амин. Тек што то учиних, сатана закука и побеже. Ето зато се ја од тог доба крстим овако и молим са страхом Божјим.

Сви људи који се не моле Богу, не умеју ни да се прекрсте, по томе ће се увек познати чија је вера празна и мртва. Такви се налазе под власти сатане у свако доба, у њиховим срцима враг пландује и ужива, тамо је мрак у души и она је мртва без Духа Божјега, а то јадни људи не знају, кад дође смрт они тек тада виде коме су служили и коме припадају, али доцкан.

Зато, пријатељу, увек кад се крстиш (пре и после: сна, рада, јела, пута, за време молитве, Причешћа, кад ти је лако, и кад ти је тешко, увек), крсти се правилно, пажљиво и побожно, јер је то преимућство нас, православних Хришћана, које нам је Бог даровао.

Православци се крсте
– с десна на лево
– десном руком
– стојећи усправно у ставу мирно

Осењивање крсним знаком
На десној шаци састављамо палац, кажипрст и средњи прст заједно, док се мали и домали прст савију у длан тако да сви прсти буду правилно и чврсто састављени. Стојећи усправно у ставу мирно, тачно и правилно, пажљиво и побожно изводимо покрете десном руком: Са три прста дотакнемо чело и изговоримо „У име Оца“, затим дотакнемо стомак и изговоримо „и Сина“, затим дотакнемо десно раме па лево раме (дотакнемо рамена са предње стране) и изговоримо „и Светога Духа“. Завршавамо изговарајући „Амин“.

Никако
крстити се „у ваздуху“, на брзину, импровизовати крсни знак кратким потезима испред себе, не довршити га сасвим, „ломити“ га чинећи наклон или повијање главе надоле пре него је осењивање завршено.