20.07.2025

Кућица за ветрушке

Жељко Попивода Друштво, Екологија, Ж! Радионица, Кућица за птице, Радови библиотека, ветрушка, књиге, књиге птице, кућице за птице, орнитологија, птице 0 Comments

Ветрушка

vetruska

Ветрушка (обична ветрушка, тресигаћa(e), црвена ветрушка, црвенокрста ветрушка, ветрушка кликавка, мали соко), латински Falco tinnunculus, енглески Common Kestrel. Име је добила по савршеном лету и лакоћи коришћења ваздушних струја.

Под строгом је заштитом.

Ветрушка је најчешћа дневна грабљивица наших крајева (најчешћа грабљивица у урбаним срединама). Селица, из породице и рода соколова. Тешка је 150-200 г, дугачка је 32-37 цм (32-39 / 33-36 цм), са распоном крила од 68-78 цм (65-82 цм). Период гнежђења: април-јун (од половине априла до августа). Птићи су спремни за полетање након 27-32 дана. Независни постају најмање месец дана по полетању. Гнезда напуштају после 60 дана.

Омањи соко дужег репа, препознатљив по честом лепршању (лебдењу) у месту. Полови се разликују по боји перја, а женке су увек мало крупније. Мужјак има сивоплаву соколску капицу и соколске бркове испод ока. Реп му је сив са црном цртом на карајевима. Женка је претежно смеђа без соколске капице али јој се назиру црте соколских бркова, реп јој је пиргаст за разлику од мужјака, са леђне стране цигла боје са мрким пецкама. Лако се прилагођава на живот у насељима.

Овог малог сокола често можете уочити како лети (лебди) у месту, надгледајући околину у потрази за пленом. Када плен уочи, обрушава се на њега великом брзином. Нагло се спушта на нижу висину, где застаје, да би још једном осмотрила плен а затим кренула у финални напад и коначно га уловила. Лови волухарице и друге глодаре (ситни глодари, пољски мишеви), гуштере (ситније гмизавце), инсекте (лови их и једе у лету), ретко кад и мале птице (ситне птице попут врабаца, сеница или штиглица, уколико нема глодара). Понекад лови и крупнији плен, као што су твор и ласица. Водоземце, рептиле, бубе и скакавце хвата ходајући и пажљиво осматрајући и ослушкујући, да би их пронашла. Када улови више него што може да поједе, крије вишак, остављајући га за дане када не буде имала довољно хране. Оглашава се продорним кликтањем.

Веома корисна птица, јер, као и сова, градове ослобађа велике количине глодара. Има важну улогу у одржавању природне равнотеже на пољопривредним површинама, јер помаже у смањењу броја штеточина и тиме доприноси одрживијем и природнијем пољопривредном окружењу. Значајан контролор бројности инсеката и глодара.

Ова врста не гради гнездо, него заузима стара гнезда других птица, најчешће од свраке, вране или гачца, али се гнезди и у дупљама (рупама), на стенама, лесним одсецима, у амбарима, торњевима сеоских цркава, на далеководима (на платформама постављеним на далеководне стубове намењеним за гнежђење степских соколова). Насељава степске пределе, ободе шума али се све чешће налази у градским срединама где се гнезди на крововима високих зграда. На зградама често заузима бетонске саксије или увучена места на терасама, ако се ту осећа безбедно. Радо прихватају и вештачка гнезда (кутије) постављене на објекте или стабла дрвећа.

Три врсте ветрушки насељавало је Србију. Две врсте ветрушки нису имале ту срећу да се прилагоде човеку као обична ветрушка. Белонокта ветушка Falco naumanni је врста која је изчезла из Србије крајем прошлог века, а сива или плава ветрушка Falco vespertinus је угрожена врста.

Кућица за ветрушке / Кутија за ветрушке

kutije-za-vetruske

Осим ветрушки кућицу би могле да настане утине (мале ушаре) и чавке, па и голубови.

Важно је да је кућица окренута ка истоку или југоисток да њени становници буду заштићени од ветра и временских непогода.

Пошто ветрушке не уносе материјал у гнездо потребно је у кућицу поставити слој ситног шљунка (може пиљевина, слама) који птицама подражава природну подлогу.

Кућица се може поставити на: усамљено стабло, дрворед, у парк или стари воћњак, на ивицу шуме или забрана, самостојећу зграду, високо дрво на ивици поља или торањ са чистим прилазом, на најмање 5 м од тла (најмање 6 до 10 метара висине како би се избегло узнемиравање од стране људи или других дивљих животиња). У насељима ће радо прихватити кучице постављене испод крова стамбених или помоћних објеката и на балконима вишеспратница.

Ветрушке воле да се гнезде у близини људи. Прилагодљиве су птице које користе урбана станишта.

Након само једне године гнежђења кућице се напуне са изметом и гвалицама младих птица, а сва ова маса током зиме и пролећа сабија се у влажну масу. У пролеће, ако су јаја полажу на влажну подлогу, лако се деси да се јаја охладе и за ту године пропада гнежђење. Због тога сваке године током раног пролећа, пре почетка сезоне гнежђења, кућицу треба очистити од материјала (садржаја), дезинфиковати од паразита врелом водом, ако је потребно поправити је и допунити са новим материјалом.

О изради Кућица за ветрушке

kucice-za-vetruske

Спецификације кућице: Улаз у кућицу око 26 са 19 цм. Тежина 8,4-10,3 кг; Ширина 35 цм; Дужина 35 цм; Висина 31,5-33 цм; Дебљина дасака 1,7-3 цм.

Издвојили би два модела кућица за ветрушке које су у употреби. Погледајте галерију за први модел и галерију за други модел.

Имали смо доста половних дрвених дасака па смо их искористили за прављење кућица за ветрушке. Како је то изгледало можете погледати у овој галерији слика.

Пожељно да се кућица постави испод неке надстрешнице или да се кров додатно заштити пошто постоји могућност да прокишњава на спојевима летви.

Насеља станишта

Подаци из пар насеља/области о ветрушкама.

Ловћенац

Колонијална и појединачна гнезда пронађена су на 7 различитих локација у гнездима гачаца, сврака, врана и у наменски постављеним кутијама за гнежђење.

Нови Сад

Висина је важан карактер код одабира ниша за гнежђење на зградама. Овај параметар бележен је за сваку зграду на којој је пронађено или претпостављено гнездо у Новом Саду. Гнездо ветрушке на дрвету налазило се на висини од око 17 м. Могуће је да урбана зона Новог Сада представља оптималну средину за гнежђење ветрушки, а велике пољопривредне површине које окружују град пружају им богате изворе хране.

Београд

Велике зелене површине Кошутњака, Топчидера, Бањичке и Звездарске шуме нису погодна за гнежђење ветрушки. Напуштене зграде и празни станови са терасама представљају места где се могу очекивати гнезда ветрушки, док солитери са стакленим фасадама онемогућавају ветрушкама да нађу погодно место за гнежђење. Блокови зграда на којима су архитекте оставиле простор у фасади или на терасама у жардињерама погодни су за гнежђење читавих малих колонија, као што су на Видиковцу, Новом Београду и Земуну.

Камера у гнезду са 5 младунца ветрушке, на Миријеву, забележила је током месец дана 440 животиња које је доносио мужјак у гнездо. Током 34 дана на гнезду је поједено 7,433 кг односно током целе сезоне гнежђења 12,045 кг. У периоду гнежђења у 2013. години ветрушке су појеле 2,168 тона глодара и гуштера у Београду, а током целе године oкo 13 тона.

Немачка

Локација гнезда ветрушке је уско повезана са отвореним пејзажом. Лов на мале сисаре најбоље функционише на пољима, ливадама и поред пута. Стога се гнезда обично налазе у близини таквих подручја, често на периферији села или градова. У урбаним срединама, ветрушке посебно користе високе зграде, јер имају и заштиту и јасан поглед на потенцијални плен.

Брошура: Београдски соколови

beogradski-sokolovi

Борис Ракочевић, Ирена Хрибшек, Саша Маринковић
БЕОГРАДСКИ СОКОЛОВИ
Посматрање ветрушки у Београду
Фондација за заштиту птица грабљивица, Београд, 2014.

„… Мали број Београђана зна да се у Београду гнезде две врсте соколова. Уврежено мишљење Београђана је да победник на Калемегдану држи голуба у руци. Победник држи симболе победе: у једној руци мач а у другој сивог сокола. Жеља нам је да овом брошуром популаризујемо и проширимо знања београђана о својим соколовима и укључимо већи број њих у посматрање птица у Београду. …“

Садржај: