14.01.2025

Кутија за сову кукувију

Жељко Попивода Екологија кукувија, кућице за птице, орнитологија, птице 0 Comments

kukuvija

Сова кукувија

Кукувија (Tyto alba, Barn owl) је сова средње величине, дужине тела 33-39 цм и распона крила од око 1 м. Нежне је грађе и позната је по томе што има најтиши лет од свих птица. Има упадљиво срцолико лице беле боје са израженим црним очима. Леђа и крила су мешавина сиве и златне боје, док су груди и стомак бледе браонкасте, а некада и сасвим беле боје. Асиметричне уши кукувије чине је животињом са најбољим слухом. Преко дана кукувије се одмарају у мрачним скровитим местима, а са првим мраком крећу у лов. Због посебне грађе перја, кукувије могу да лете и лове само по сувом времену, јер ако покисну постају лака мета већим грабљивцима или угињавају од хладноће. Свој вриштећи зов испуштају у лету.

Углавном се хране малим сисарима какви су мишеви, пацови, волухарице и ровчице. Ретко лове птице и водоземце. У лов крећу са неке узвишене тачке, одакле се бешумно обрушавају ка плену или лете ниско изнад тла претражујући терен у потрази за пленом. Кукувије чине огромну корист људима ловећи глодаре попут пацова, мишева и волухарица. Нажалост, због начина на који лове, често страдају на путевима, а због боравка у близини људи често страдају од тровања.

Кукувија је становник отворених, пољопривредних низијских станишта. Највећи део наше популације живи по насељима у Војводини, док су у остатку Србије ретке гнездарице.

Кукувија се природно гнездила у пећинама, земљаним одсецима и дупљама дрвећа, али се током историје већина преусмерила на гнежђење на таванима, амбарима и другим људским објектима. Када пар заузме територију ретко је напушта, док младе птице могу да прелете и више стотина километара док не пронађу погодно станиште. Кукувије могу да имају младе у било које доба године, у зависности од количине хране која им је доступна. Уколико дође до пораста популације глодара, могу имати и по два легла у сезони.

Кутија за кукувију

Кукувија је у прошлости била широко распрострањена врста у Европи. Развој индустрије и пољопривреде довели су до опадања популација у многим европским државама. Будући да насељавају разне људски створене објекте (таване, амбаре, салаше, торњеве цркава и слично) на којима користе неузнемиравана, тамна и сува места, одувек су зависиле од начина градње и животног стила људи. Старе фарме, салаши и економије убрзано нестају и замиру, а савремени начини градње кукувији углавном не погодују. Врло мало је погодних отвора на зградама, а модерни материјали додатно лоше утичу на присуство сова и њиховог плена.

Постављање кутија за гнежђење на прикладно место због тога може бити од велике помоћи у напорима за очување ове врсте. Ако имате грађевину која одговара горњем опису и потребама кукувије, велике су шансе да ћете постављањем кутије населити пар.

Ове сове су осетљиве на узнемиравање, па је пожељно кутије поставити на мирнија, забаченија места или високо унутар већих објеката. Битно је да постоји стално отворен прозор или неки други отвор на објекту у који се кутија поставља, како би сова током ноћи могла неометано да напушта објекат у потрази за храном. Кутију поставите тако да друге грабљивице, посебно куне, не могу да јој приђу. Након постављања, на дно кутије убаците пиљевину или шљунак, који ће користити као добра подлога за легло.

Оптимални отвор за ову птицује 13×13 цм, али може бити и до центиметар или два мањи од тога. На кутију се испод излаза поставља „тераса“, на којој младе птице могу да вежбају летење и осматрају околину, пре него што коначно напусте гнездо. Висина од тла: изнад 3 м. Природно место гнежђења: пећине, дупље у дрвећу, тавани, рупе у зидовима, напуштени објекти.

Места која су најпривлачнија кукувијама и представљају потенцијална станишта за њихово гнежђење: на таванима цркава, на салашима, у амбарима и на таванима зграда које се налазе у склопу газдинстава.

Као примере издвојио сам неколицину слика, које сам преузео са нета. Можете их погледати на овом линку.

Нацрт кутије за кукувију