О ракији
О ракији
Ракија је јако алкохолно пиће. Реч ракија је арапског порекла и потиче од речи “ал-рак”, што у слободном преводу значи зној. Назив “ракија” у српском језику је ушао из турског, на коме се исто пиће зове “раки”. У почетку се ракија користила пре свега у терапеутске, медицинске сврхе. Временом је на нашим просторима постала најпопуларније јако алкохолно пиће које се служи у различитим и свакодневним приликама.
Справљање ракије
Веома битни фактори у процесу справљања ракије су: хигијена, квалитетна сировина, одговарајућа опрема и апарати, савестан рад.
Природне ракије се праве од зрелог, здравог и чистог грожђа и воћа. Плодови се уситњавају, пасирају при чему се одвајају коштице, петељке. Добијена маса (кљук, комина, троп) се одлаже у каце, бурад на врење (ферментацију). Пре затварања буради кљуку је дозвољено подешавати Пх бредност и додати енолошка средства (ензими, квасци, храна за квасце…) како би врење било што успешније. Шећер се не додаје. Врење се одвија у затвореним бурадима уз помоћ врењача (врањ за врење), на температури од око 18 до 20 °C. Врењача не дозвољава улазак ваздуха у буре, а дозвољава да из бурета излазе штетни гасови који се стварају при врењу. Бурад се не излажу директном утицају сунчевих зрака. У оваквим условима врење се боље одвија, буде више алкохола, чува се арома, а штетне бактерије не могу да раде. Бурад се отварају пошто се заврши врење. Горњи, површински слој кљука (клобук, капа) се одстрањује и баца. Преврели кљук иде у казан за печење ракије, на дестилацију. Приликом печења ракије врши се двострука дестилација. Првом дестилацијом се добија мека (сирова) ракија, а њеним препеком (друга дестилација, редестилација) љута ракија, препеченица. У току прве дестилације издваја се сав алкохол, а у току друге дестилације врши се одвајање фракција: прва фракција (првенац), друга фракција (срце) и трећа фракција (патока) Првенац и патока се одстрањују (док по некима, не и бацају већ се могу засебно пећи у ракију лошијег квалитета). Срце је оно што називамо здравом ракијом. Ова ракија је веома јака, са високим процентом алкохола у себи, и није за конзумирање. Ракија се потом одлаже на старење (дозревање) у бурад (бачве) од дрвета и инокса, у балоне од стакла. Што дуже ракија одлежи (стари) то је квалитетнија. Период одлежавања зависи и од врсте ракије. Препоручује се бар три до шест година одлежавања у бурадима од дрвета (храстовим). Минимум минимума за одлежавање у иноксу и стаклу, да би се ракија стабилизовала (смирила), је два месеца, а идеално две године. У току или после периода одлежавања, како би могла да се конзумира, ракија се разблажује дестилованом водом и то постепено у дужем временском периоду. Препоручује се разблаживање на јачину од 40 до 45 % вол. у зависности од врсте и старости ракије. Када се разблажи на жељену јачину ракија поново треба да одлежи бар три месеца како би се стабилизовала и онда је спремна за конзумирање. Може се радити хладна стабилизација и филтрирање. При филтрирању обратити пажњу како не би дошло до губитка арома.
Како се чува ракија?
С обзиром да природне ракије не трпе светлост, треба их чувати у мрачним просторијама (на тамном месту или заштитити од утицаја светлости) које задовољавају и друге услове (температура од око 15 до 20 °C, влажност ваздуха 75 % и друго). На светлости се стварају штетни састојци који негативно утичу на њен квалитет, укус и мирис. Рок трајања ракије је неограничен.
Култура пијења ракије
Старија природно обојена ракија пије се на собној температури између 17 до 19 °C, док млађа безбојна ракија може да се пије и на нижој температури између 10 и 12 °C. Ракије се конзумирају из чаше са стопом и телом којем је доњи део шири а горњи ужи. Grappa чаше и чаше облика тулипана. Чаша се држи за стопу да се ракија не би грејала рукама. Када се флаша отвори пусти се да одстоји макар минут, па се тек онда ракија сипа у чашу. Затим се исто толико сачека до првог гутљаја. Колико година је стара ракија толико минута се чека. У чашу се сипа мала количина ракије. Лаганим кружним покретима руке ракија се заврти по зиду чаше и прво се очима наслути квалитет пића, да ли оставља “сузе” на зиду чаше, какве је боје и слично. Помирише се кроз отвор на врху чаше да се осете ослобођене ароме. Гутљај ракије, барем први, увек би требало да је мањи, обавезно се задржи неколико секунди да се ракија лагано разлије у устима да би се све осетило, а онда гутљај прогута полако. Увек пијте паметно. Пијте мало, полако, огледно али квалитетно.
Упозорење!
Ракија је намењена само пунолетним лицима. Продаја и услуживање ракије малолетним лицима је забрањено.
Са ракијом се мора опрезно. Прекомерно конзумирање ракије доводи до честих пијанстава, а она до болести зависности (алкохолизам). Оба стања имају многобројне штетне последице (психичке и физичке) по здравље.
Када пијете – не возите, када возите – не пијте.
*
Ако смо вам овим информацијама заголицали машту и отворили низ питања, недоумица молимо вас да одговоре потражите у стручној литератури. Ипак, овде је премало простора да би се све могло написати. Срећом постоји литература која о ракији говори много шире и стручније, између осталог са детаљним описима процеса справљања и чувања ракије.
Извор: текстови, чланци са интернета, књиге.