Житије светог Петра Цетињског

Не зна се тачно година рођења светог Петра Цетињског. Највероватније је да се родио септембра месеца 1748. Мада, неки кажу да се родио априла 1747. или да је то било годину или две касније. Родио се у селу Његушу.

Када је имао десет година изабрао га је тадашњи митрополит Сава за свог наследника. Тако је дошао у Цетињски манастир да се учи књизи. У дванаестој години ступио је у монашки чин, добивши име Петар, а у седамнаестој години рукоположен је за јерођакона. Школовао се у Русији током 1765. и 1766. године. Пошто се вратио у Црну Ггору рукоположен је за јеромонаха, добивши и ускоро чин архимандрита. Када се 1781. године упокојио митрополит Сава наспедио га је Арсеније Пламенац. Митрополит Арсеније умире 1784. године, а њега наслеђује свети Петар Цетињски. Био је рукоположен у саборном храму у Сремским Карловцима, за митрополита Црногорског, Скендеријског и Приморског 13. октобра 1784. године.

Добивши грамату о рукоположењу креће преко Беча у Русију. Али из Русије би насилно протеран. Док је свети Петар Цетињски био на путу дотле је Скадарски везир Махум – паша Бушутлија опустошио Црну Гору и постао главна претња Црногорцима. У ратовима Аустрије и Русије са Турском, свети Петар Цетињски је помагао хришћанске савезнике. Но, кад је дошло до мира између великих сила 1791. године, њега и његов народ нико не спомену, остављајући их на милост и немилост Турака. Удружени Црногорци са Брђанима – њих 9 000, у селу Мартинићи 11. јула 1796. године поразили су војску Махмуд – паше Бушатлије. Да би се осветио због пораза Махмуд – паша у септембру поново нападе Црну Гору. На Крусима 22. септембра турци изгубише битку, а погину и сам Махмуд – паша. После ових победа Пипери и Бјелопавлићи приђоше у састав Црне Горе. И од тада се црногорске владике називају Господарима Црне Горе и Брда. У току даље владавине светог Петра Цетињског придружила су се и друга брдска племена Црној гори. Свети Петар Цетињски се јуначки борио са французима, некад уз помоћ Руса, од Боке до Дубровника, а некад сам са својим Црногорцима, и побеђивао силног Наполеона. Као велики православни и словенски ратник свети Петар Цетињски је за своје јуначке подвиге одликован од стране руског цара орденом светог Александра Невског.

Први је наш законодавац после средњовековних владара. Дао је писани “ Законик црногорски и брдски “ 1798. године, који је допуњен и проширен 1803. Законик је имао симболично 33 члана, колико је и година наш Господ Исус Христос провео међу нама. Заједно са њим основано је и једно “ Правитељство суда црногорског и брдског „, које је названо “ кулуком „.

Упокојио се у Цетињском манастиру на дан светог Луке 18. октобра ( по старом капендару ) 1830. године. Четири године касније, исто на дан светог Луке, његов гроб био је отворен, мошти светог Петра Цетињског нађене су целе и нетљење. Његове се мошти напазе у Цетињском манастиру, где лече болесне и изгоне зле духове. Господ га прослави на небесима и на земљи, као верног и трпељивог слугу Свога, кога наша Црква слави сваке године 31/18. октобра , а у отпусту сваке литургије помиње са остапим светим србима.

Сав свој живот, витешки и свети, посветио је своме народу. Са једне стране је радио свом снагом да помири завађена племена, а са друге стране да одбрани земљу и народ од грабљивих нападача. Успео је и у једном и у другом послу. Према себи био је суров, апрема сваком другом праведан и снисходљив. Био је велики испосник и молитвеник. До смрти је живео у једној полумрачној ћелији уз цркву Цетињског манастира. Мало га је ко видео да насмејаног, а при том и причљивог, обично је ћутао. Трудио се да искорени у народу крвну освету, пљачку, свађу, сујеверје и да усади здраву хришћанску веру. У спољној политици био је опрезан према приликама, животним интересима Црне Горе и њене слободе, вешто је балансирао између Русије и Аустрије. Маштао је о стварању славено – серпске државе и тежио је оспобођењу и уједињењу Српског народа. Сватајући значај школе за васпитавање младих, желео је да оснује школу па и штампарију. Али се та жеља светоме Петру Цетињском није испунила. Зато је он сам постао њихов учитељ: окупљао је децу око себе, учио их писмености и православљу, а способније спао да се уче у Русију и Аустрију. Водио је разговоре са неким руским архијерејима о преводу Светог Писма на народни језик. Богомудри Светитељ Цетињски био је даровит писац. Свако слово које је изашло испод његовог пера, окађено је миомиром двоједне љубави: љубави према Богу и према повереном му народу и самопожртвовањем.

Он гледа и зна и заувек ће гледати да ли његов народ живи у вери и љубави, у слози и поштењу, и да ће добрима, као и заживота, помоћник бити, а злима наказатељ и противник. Свети Петар Цетињски насучи и данасдаје православљу стран сваки пацифизам као мирење са злом, да су нам непријатељи мање – више исти као и у свечево време и да треба да будемо храбри и јединствени као што је и светац говорио својим савременицима: “ Устремите се на непријатеља наше вјере и нашег предрагог имана српског Њему припадамо ми свегрешни са молитвеним вапајем: Светитељу оче Петре Цетињски Чудотворче, моли Пресвету Тројицу, Тросунчаног Бога нашега, да просвети таму нашу. Амин!