FLOSS letak

Letak je izmenjena verzija SFD letka.

Slobodan softver

Slobodni softver je stvar slobode, a ne cene.

Slobodni softver je stvar slobode korisnika da pokreću, umnožavaju, raspodeljuju, proučavaju, menjaju i poboljšavaju softver. Preciznije, on se odnosi na četiri vrste sloboda, koje se pružaju njegovim korisnicima:

  1. Slobodu pokretanja programa, za bilo koju svrhu.
  2. Slobodu proučavanja načina rada programa i prilagođavanja programa vašim potrebama. – Preduslov za ovo jeste obezbeđivanje pristupa izvornom kodu.
  3. Slobodu raspodeljivanja primeraka programa, kako biste mogli da pomognete bližnjem.
  4. Slobodu poboljšavanja programa i objavljivanja vaših izmena u javnosti, kako bi cela zajednica imala koristi. – Preduslov za ovo jeste obezbeđivanje pristupa izvornom kodu.

Program je slobodan softver ukoliko se korisnicima pružaju sve ove slobode. Na taj način, dozvoljeno vam je da raspodeljujete primerke, sa ili bez izmena, besplatno ili uz naplatu raspodeljivanja, svakome, i bilo gde. Imati slobodu da se to čini znači (između ostalog) da za to ne morate da tražite dozvolu niti da za nju plaćate.

Dozvoljeno vam je da menjate takve programe i da vaše izmene koristite privatno, u vašem poslu ili igri, čak i bez njihovog pominjanja drugima. Ukoliko ipak objavite vaše izmene, od vas se ne zahteva da ikoga posebno ili na bilo kakav određen način o tome obavestite.

Navedene slobode predstavljaju prava, ne obaveze, ali poštovanje ovih sloboda u društvu u perspektivi može biti obavezujuće za pojedinca. Suština je da slobodan softver ne mora značiti nekomercijanu upotrebu. Broj kompanija koje deo svog poslovanja ili kompletno poslovanje baziraju na slobodnom softveru raste. Slobodan softver pravno omogućava pružanje tehničke podrške, ali onemogućava stvaranje monopola na istu.

Definiciju Slobodnog softvera možete pročitati na
http://www.gnu.org/philosophy/free-sw.sr.html
http://fsfe.org/about/basics/freesoftware.sr.html

GNU/Linux

Ričard Stolman (Richard Stallman) najavljuje GNU projekat (GNU’s not Unix – GNU nije UNIX) http://www.gnu.org. Svojim manifestom poziva istomišljenike da mu pomognu u projektu i objašnjava principe slobode softvera. Rad na razvoju GNU operativnog sistema, Ričard Stolman počinje u januaru 1984. a osniva i Free Software Foundation (FSF) http://www.fsf.org u oktobru 1985. godine. On je tvorac definicije Slobodnog softvera i stvara Copyleft koncept koji je dizajniran tako da obezbedi softversku slobodu za sve. On voli da kaže da Slobodan softver treba shvatiti kao slobodu govora a ne kao besplatno pivo („think of free as in free speech, not as in free beer“). U suštini ove njegove rečenice je pojašnjenje engleske reči „free“ koja može da znači i sloboda i besplatno i znači da je prava sloboda samo ako daje mogućnost svakome da menja, prilagođava svojim potrebama i stvara novu upotrebnu vrednost koju deli drugima a ne samo kao mogućnost besplatnog nekritičkog konzumiranja. GNU je kompatabilan sa Unix-om ali to je sasvim drugačiji sistem koji se ne oslanja na Unix, jer nije slobodan.

Prvi GNU je imao problem nedostatka pravog slobodnog kernel-a koji je morao brzo da reši. Rešenje je došlo iz Finske. Na Univerzitetu u Helsinkiju, tadašnji student Linus Torvalds (Linus Torvalds) iz hobija je razvio kernel http://kernel.org koji je bio sličan UNIX-ovom. Svoj rad je objavio u aprilu 1991. sa namerom da proveri upotrebnu vrednost svog rada. Ovaj novi kernel je nazvao po iskrivljenom izgovoru svoga imena, Linux. Prvih par verzija Linux kernel-a, Linus je objavio pod licencom koju je sam definisao a koja je zabranjivala izmene i bilo kakvu komercijalnu upotrebu. U februaru 1992. godine verziju 0.12 Linux kernel-a licencira sa GNU General Public License. Ovo će dati mogućnost da dođe do integracije Linux kernel-a u GNU projekat gde će zameniti još nezavršeni GNU Hurd kernel. Ovako formiran operativni sistem danas nazivamo punim imenom GNU/Linux operativnim sistemom.

Spajanje GNU projekta i Linux kernel-a zaokružilo je priču stvaranja jednog novog slobodnog operativnog sistema i zajednica je mogla da krene u distribuciju GNU/Linux-a. Među prvim takvim projektima je bio SLS (Softlanding Linux System). Prva verzija SLS-a je objavljena krajem 1992. godine. Jan Murdok (Ian Murdock) koji je napustio razvoj SLS-a osnovao je Debian projekt http://www.debian.org. Debian je postao najpopularnija GNU/Linux distribucija iz koje je izvučen najveći broj derivata u svetu GNU/Linux-a. Iz SLS-a nastaje Slackware Linux distribucija http://www.slackware.com. Prva verzija Slackware Linux distribucije objavljena je 17. jula 1993. Kompanija Red Hat http://www.redhat.com je uvidela mogućnost da napravi svoju distribuciju i da distribuiranje, održavanje i podršku za tu distribuciju naplaćuje. Red Hat pokreće i slobodni Fedora projekat http://www.fedoraproject.org. Uz već nabrojane distribucije danas su veoma popularni Ubuntu http://www.ubuntu.com i Linux Mint http://www.linuxmint.com. Listu skoro svih distribucija i informacije o njima možete naći na http://distrowatch.com.

Više o istoriji, sadašnjosti i budućnosti Slobodnog softvera, o Slobodnom softveru u Srbiji i regionu možete saznati i naučiti čitajući LiBRE! časopis o Slobodnom softveru http://libre.lugons.org.

Zašto Slobodan softver? Zašto GNU/Linux?

Razlozi su višestruki.

Sloboda, zajednica, izbor, bezbednost, cena, legalnost, licenca. Slobodni ste da radite šta hoćete i kako hoćete. Imate veliki izbor distribucija, okruženja radne površi, programa. Distribucije dolaze sa preinstaliram osnovnim programima, drajverima. Nema straha od virusa, ekrana smrti, slučajno obrisan sistemskih fajlova… Laka instalacija programa kroz softver menadžer. Jednostavno osvežavanje, nadogradnja sistema i programa. Mogućnost korišćenja sistema bez instalacije na hard disk putem live cd/dvd-a. Operativni sistem za poneti: Mogućnost instalacije i korišćenja operativnog sistema sa usb memorije. …

Sve mane koje su vezane za korišćenje GNU/Linux-a prouzrokovane su Vlasničkim softverom koji je standard u nekim oblastima računara i nije ga moguće zameniti, zaobići. Znači, kada pričamo o nerešivim problemima na GNU/Linux-a oni su (in)direktna posledica filosofije Vlasničkog softvera, jer upravo zbog takve filosofije GNU/Linux-a zajednica nije u mogućnosti da utiče na rešavanje problema.

Na sreću tih problema sve je manje. Igranje popularnih naslova igrica nije više rak rana GNU/Linux-a. Ostaje da dođe bolja podrška za hardver od strane proizvođača u vidu drajvera, propratnih programa i usluga i da dođe popularni Vlasnički softver: Photoshop, 3DMax, MS Office… 😉

Zašto je Linuks bolji http://www.whylinuxisbetter.net/index_ser.php
Nabavite GNU/Linuks http://getgnulinux.org/hr/

Lovćenac LUG

2LUG – Lovćenac LUG – Lovćenac Linux User Group.

Grupa korisnika GNU/Linux operativnih sistema u Lovćencu je pokrenut kao projekat 2010. godine u cilju popularizacije Slobodnog softvera u lokalu da bi 2013. godine prerastao u zajednicu.

Više informacija o aktivnostima i novostima vezanim za zajednicu možete pratiti na zvaničnom sajtu
http://lovcenaclug.blogspot.com

Grupa korisnika Linuksa u Lovćencu
Pridružite nam se na Fejsbuku
http://www.facebook.com/groups/lovcenaclug

Korisni linkovi

Ubuntu Srbija http://www.ubuntu-rs.org
LUGoNS http://lugons.org
Slekver Srbija http://slackware-srbija.org
Arč Linuks Srbija http://www.archlinux.rs
Mozila Srbija http://mozilla-srbija.org
LibreOfis Srbija http://sr.libreoffice.org
BSD Srbija http://www.bsdserbia.org
LiBRE! časopis http://libre.lugons.org
GNUzila časopis http://urosevic.net/gnuzilla
Linuks blog http://linog.info
Linuks za sve http://www.linuxzasve.com
Balkanski kompjuterski kongres http://balccon.org
Laki pingvini http://www.sk.rs/indexes/sections/lp.htm
Slobodan i otvoren softver http://wiki.open.hr/wiki/Naslovnica
Slobodan softver http://slobodansoftver.wordpress.com

*

Preuzmite izvorni fajl.