Кречење стабала воћа и како направити смешу за кречење

Приредио: Жељко Попивода
Фекетић, 1.4.2023., верзија 1
Ловћенац, 5.4.2025., верзија 1.1
Важна напомена: Овај подсетник је рађен за сопствене потребе. Информације су сакупљене из различитих извора (књиге, новине, текстови са интернета, објаве прогнозно-извештајне и саветодавне стручне службе…). Ако се неко одлучи да га користи то чини на сопствену одговорност.

Преузмите ПДФ верзију текста овде: Кречење стабала воћа и како направити смешу за кречење.

Припрема смеше и кречење

Састојци:
5 кг гашеног креча (кречног теста или прах креч)
500 г кухињске соли
250 г сумпора у праху (квашљивог сумпора)
100 г плавог камена кристала (или другог бакарног препарата)
8 л воде

* у неким рецептима:
100 / 500 г сумпора,
5-8 / 8-10 / 25 л воде за мазање четком,
100 л воде за прскање атомизером/прскалицом

Треба пропорционално повећати или смањити количине у зависности од потреба, односно броја воћака.
Со ствара квалитетнију кристализацију / даје бољу лепљивост смеси, сумпор представља одлично фунгицидно средство / уништава штетне гљивице на кори и одбија штеточине, плави камен спречава бројна обољења.

Припрема:
У пластишну кофу се сипа креч, сумпор, со и плави камен и све се добро измеша дрвеном варјачом. Додавати воду постепено, литар по литар, уз мешање. Тако утрошити довољно воде, да се смеса разреди, али не превише. Да се добије смеса густине као било која уљна фарба. Смесу треба добро измешати, да би се хомогенизовала и оставити да одстоји најмање 2 дана. Што дуже стоји то је већа лепљивост смеше.

Кречење:
За кречење је најпогодније користити дебљу фарбарску четку или ваљак за кречење. Наносите креч од горњег дела стабла ка доле, због сливања креча. Кречити цело стабло и рачве рамених грана у дужини од 20-40цм од стабла (место где грана излази из стабла нарочито је осетљиво на пуцање), уз добро натапање и испуњавање свих пора у дубоко избразданој кори, али не треба сада баш ни омалтерисати дебла – глетовати. Кад се користи смешу треба повремено мешати због таложења.

Премазују се када су температуре у плусу, по сувом времену и када је сунчан дан да би се смеша могла просушити. У супротном, кречна опна ће се заледити и одвојити од дрвета. Након што сте окречили стабло, боја је влажна и прозирна, а када се осуши добиће јаку белу боју.

(По некима: докле год температура дозвољава да се креч осуши може се кречити. Јер уколико би био минус креч би измрзао и са првом кишом спао са стабла. Кречити је чак и боље ако су ниже температуре јер креч дуже остаје не осушен и његова нагризајуца особина којом стерилише кору воћке дуже траје.)

Кречење воћака је најбоље радити 2 пута током године, према томе имамо јесење (новембар – од тренутка када опадну сви листови на воћкама) кречење воћака и пролећно (март).
Уколико дође до спирања креча, треба поновити кречење.
По потреби поновно кречење при крају зиме (јануар).
По некима стабла се премазују у 2-3 наврата током јесење-зимског периода.

Зашто се стабла крече?

Штити кору од зимских мразева. Штити се кора од пуцања и настајање рана током зимског периода.

У току зиме има дана када температура достигне 10-15°Ц. Тада због загревања коре, крећу сокови. Када у току ноћи нагло захладни, сокови се смрзну и кристали разарају жива ткива. При преласку воде у чврсто стање, кристали заузимају шири простор што изазива пуцање коре. Настале пукотине на стаблу представљају улазно место за проузроковаче болести.

Бела боја одбија сунчеве зраке, смањује загревање и тиме спечава стварање пукотина. Кречење успорава кретање сокова у воћкама и одлаже почетак вегетације, што помаже у избегавању раних пролећних мразева.

Смањује неједнако загревање стабла.

Кречење утиче и на маховину и лишајеве. Најважније је то да је масовна појава лишајева и маховине сигнал да је биљка или у неповољним условима (микрорељеф, микроклима) или је у слабој кондицији, па отклањањем симптома нећемо помоћи биљци ако не откријемо узрок појаве лишајева и не отклонимо га.

Сами лишајеви не штете воћу на ком су се образовали, то су заправо симбиозе алги и гљива где гљива допрема минералне материје и воду (не из организма биљке јер се лишајеви формирају на површини коре и не продиру у биљку домаћина) а алге фотосинтезом то претварају у органску и тако се међусобно допуњују. Они могу бити штетни посредно и то као место на ком ће презимљавати или се развијати неки други штетан организам.

Штити стабло од штеточина. Креч спречава глодаре (мишеви, зечеви), инсекте и птице да оштете дебло. Уништава споре биљних болести, као и јајна легла презимљујућих инсеката.

Кречењем се биљка штити и од патогена (и гљивица). Кречењем се могу уништити поједини патогени који се насељавају на местима где се кора распукла. Уколико дође по појаве патогена то место треба очистити до здравог ткиваи премазати кречом који у себи садржи плави камен, међутим такве ране тешко зарастају. И затим премазати густим раствором модре галице. Накнадно премазивања калемарским воском помоћи ће зарастању.

Кречење дебла има битну улогу и на високим температурама јер смањује могучност појаве ожеготина на кори стабла изазваним дејством сунчевих зрака.

Напомена: Млада стабла / воћке се не крече, бар првих три до пет године.

Креч је база која нагриза кору младе биљке исто као што креч нагриза кожу наших руку ако га додирујемо голим рукама. Старим воћкама креч не смета јер на кори имају слој мртвих ћелија који изолују живо ткиво биљке од нагризајућег креча.

Код младих воћака кора им је јос млада и нема пукотина у себи у којима би презимљавали штетници које би кречом уништили, старије воће има на кори слој мртвих ћелија које изолују живо ткиво од нагризајућег креча, али истовремено тај слој мртвих ћелија је идеално станиште за презимљавање разних штетника које у току вегетације нападају воћку и нарушавају њено здравље. Разни инсекти се завлаче у пукотине у слој мртвих ћелија коре и ту проведу зиму. Наношењем креча, који нагриза, штетници се униставају.

Извори: poljosfera.rs, agromagazin.rs, vocarskisavetnik.com, mojeselo.info, agromedia.rs, sadnicavoca.com, sadnja.com.