Најбољи васпитач – Збирка васпитних примера

Протојереј Живан М. Маринковић
Најбољи васпитач
Збирка васпитних примера
Осмо издање
Издавачка фондација СПЦ Архиепископије београдско-карловачке, Београд, 2021.

Део предговора:

И нама стоји на расположењу једна школа — школа живота — и две књиге или уџбеника: књига природе и књига натприродног откривења или Свето писмо. А поред њих, као очигледно васпитно средство служе многобројни доживљаји из живота, нашег и туђег, у прошлости и садашњости. Они веома јасно показују и доказују да овим светом и нама управља једна свемоћна и разумна сила — Бог, који је свакој твари унапред одредио њен животни пут, задатак и циљ, и све се збива по Његовим мудрим уредбама. И људима је Он одредио задатак и поставио циљ. Но како су људи, за разлику од других живих бића, састављени из две природе: материјалне и духовне, и одликовани разумом и слободном вољом, њима је одређен друкчији задатак и постављен други циљ, али им је остављено на вољу да послушају или не послушају свога Творца. У исто време њима је јасно указано шта их чека у једном а шта у другом случају: послушност доноси вечни живот и вечно блаженство, а непослушност — вечно страдање које је равно вечној смрти. На тај начин, Творац је сваком човеку оставио слободу да изабере: или живот, или смрт; што изабере, даће му се, вели старозаветни мудрац, Исус, син Сирахов (Премудрости 15, 17). Плодове свога избора човек почиње да ужива у овом животу. У то се можемо уверити на сваком кораку. Безбројни доживљаји из сопственог и туђег живота ово речито потврђују. Само треба посматрати догађаје и збивања, дубље их анализирати, изналазити узроке и ове повезивати са последицама. Кад се то чини, јасно ће се открити да се ништа у овом свету, па и у нашем животу, не догађа случајно него по плановима премудрог Божјег Промисла, »који хоће да се сви људи спасу и до познања истине дођу« (1. Тимотеју 2, 4). Онда ће нам доживљаји послужити као васпитачи и коректори живота.

Значај доживљаја или примера у духовно-моралном изграђивању човекове личности и избору животног пута одавно је запажен и истакнут у познатој латинској изреци: »Речи покрећу, али примери привлаче« (Verba movent, exempla trahunt). Живот сваког човека пружа више или мање примера, добрих и лоших, који могу послужити и себи и другима било као подстрек, ако је у питању добар пример, или као опомена и предупређење, кад је у питању лош. Неки такви примери објављивани су у дневној штампи и повременим публикацијама и код нас и на страни, чешће као сензација неголи као педагошко средство. Код народа на Западу (Немаца, Француза и других) такви примери из штампе скупљани су у посебне збирке, сређивани у извесну систему и тако издавани, са намером да послуже као помоћно васпитно средство у првом реду омладини и њеним васпитачима, а потом и одраслима.