Проналажење адекватне замене за Windows XP
Питање Beginning-the-countdown-а: Управо сада, на шест месеци до истека подршке за Windows XP, америчка мејнстрим штампа доноси нам велики број текстова и коментара са саветима зашто што пре да пређемо на Windows 7/8 или Mac и на нов хардвер. С тим у вези једна сугестија. Ово би могао да буде добар разлог за DistroWatch Weekly пронађе и представи специфичне дистрибуције које би могле да продуже живот обичног лаптопа и нетбука, за кориснике који су свој рачунар купили не тако давно и који не мисле да су њиховом рачунару одбројани дани и да треба да иде на рециклажу. Знам за многе дистрибуције које раде на лаптоповима, али са мало пренетих опција специфичних за Windows које се могу наћи у одређеном хардверу; на пример, светлина монитора, аудио контроле, итд. Мислим на дистрибуције посебно креиране као готов оперативни систем за лаптопове и нетбукове у које би биле укључиле и ове опције.
Одговор DistroWatch-а: Постоји неколико Linux дистрибуција које су идеалне за замену застарелог Windows XP оперативног система. Неке од њих су исполирана десктоп решења која имају свој стил, али и која би вероватно задовољила потребе корисника. Друге су посебно дизајниране да би корисницима олакшале прелазак са Windows XP оперативног система. Такав је, на пример, Zorin OS који може да буде адекватна замена за Windows XP. Дизајниран је тако да, у извесној мери, опонаша Windows-ов изглед и (ако ме сећање служи) Zorin OS долази са Wine-ом, што омогућава корисницима да инсталирају софтвер који су користили на њиховом претходном оперативном систему. За људе који су у потрази за бесплатним оперативним системом који је по изгледу најсличнији са Windows-ом, препоручујем да крену са Zorin OS.
За многе који користе модеран, нов хардвер кориснички оријентисане дистрибуције као што су Linux Mint, Mageia и Kubuntu ће бити идеалне. Свака од ових дистрибуција је прилагођења за кориснике десктоп рачунара и свака дистрибуција долази са много кориснички оријентисаних функција. С друге стране, многи који траже замену за Windows XP ће вероватно бити на старијем хардверу и могу бити заинтересовани за лаганије дистрибуције. Пронашао сам Peppermint OS да буде дистрибуција која може да понуди прилично познат изглед за нове кориснике задржавајући висок ниво перформанси. Још једна лагана дистрибуција коју од недавно користим и у којој уживам и коју са задовољством препоручујем новим корисницима Linux-а је LXLE. LXLE је дистрибуција која нуди веома атрактиван изглед и много могућности задржавајући штедивљост на ресурсима.
Постоје и друге дистрибуције које могу бити одговарајуће замене за застареле Microsoft-ове оперативне системе, већина мејнстрим Linux оперативних ситема доноси све потребне функције, само што сваки има другачији стил када је у питању пружање те функције. То значи да вам дистрибуције које сам предходно навео нису једина опција на располагању, али оне јесу дистрибуције са којима сам имао највише успеха када је у питању увођење новајлија у свет Linux-а.
*
Уз дозволу превод и обрада текста:
DistroWatch Weekly, Issue 538, 16 December 2013 – Questions and Answers (by Jesse Smith)
23.12.2013 @ 02:08
hmmm svaki post sve bolji i bolji 🙂
mada sa tvojim predlogom distrribucija ja se ne bih slozio npr nisi spomenuo mint za novajlije, jeste da je malo zahtevniji ali postoji i laksva varijanta minta xfce… itd itd ali sve u svemu dobar post 😀
29.12.2013 @ 14:15
Hvala, bad63r. 🙂
Ovo nije moj autorski članak. Članak je preveden sa DistroWatch-a. 😉
Slažem se da je Mint dobar izbor i rado ga preporučujem onima koji žele da pređu ili probaju Linux, a imaju računar zavidnih perfomanski.
24.12.2013 @ 20:17
Iako se slažem da je traženje zamene za Windows XP dobra stvar, mogu i da razumem kompanije/mala preduzeća koje ne žele da se bakću sa tim. Kada neko pomene XP, ljudi odmah pomisle da je u pitanju najgori mogući sistem i da ne valja ni 2%. Pogledajmo sada iz ugla jednog vlasnika radnjice:
– Plaćena je licenca za Win XP. 2 ili 2002 €, nije bitno. Data je podrška voljno ili nevoljno i to je bitan faktor;
– Sav uređaj i sve periferije rade u ovom sistemu. Svaka kasa, svaki čitač kodova, svaka tabela koju naprave preko noutpeda ili ofisa – sve radi onako kako su navikli;
– Korisnik ne koristi internet na poslu zato što je to nepotrebno. Time čuva sistem od virusa. Čitaj: ovo je mašina koja je posvećena samo za rad. Za sve ostalo, vlasnik ima laptop na kome može da radi XXX radnji bez ugrožavanja svog posla.
Daj mi jedan dobar razlog da se ovaj sistem zameni. Ukoliko nemaš net, ne ubacuješ usb uređaje uopšte i sl. onda ti ne treba antivirus. Koja je prednost prelaska na Linuks onda? To što mi neće raditi RFID čitač? Možda drajveri za štampač? Da ne mislimo na slobodu softv.. Ah čekaj: kupio sam licencu za win xp. Šta će mi slobodno sada? I zašto menjati sistem koji je u skladu sa sadašnjim zakonima i koji ne treba menjati narednih XX godina?
Dakle, ideja je dobra ali implementacija manjka i to mnogo. Ofis nema 100% podršku (probaj učitati kompleksnije tabele i grafikone u Libre Ofis ili nešto sl.), drajveri su „aj zdravo“ i rade ali ne u svakoj verziji kernela. Ukoliko koristiš staru verziju distribucije, onda si lud zato što nemaš poslednju sigurnosnu zakrpu iako ti ista ne treba (izuzev u nekim situacijama no neću o tome sada).
Za krajnje korisnike opet nema smisla: ako ja volim da igram igrice, linux mi ne treba. Steam će da bude mejnstrim na linuksu nakon par godina a igrice za ovu platformu tek treba da počnu sa prebacivanjem u većem broju. Wine je ok ali opet: malo radi pa malo ne radi. Ajmo dalje: koristim Firefox i smatram da je to najbolji čitaš i neću da ga menjam. Stavim linux i pustim fleš. Opa, ne radi fleš u Firefoxu više, Adobe ga ne podržava. Nema više mojih igrica? Ne mogu više da radim veb dizajn u Flešu? Treba da pređem na Krom? Krom je proizvod koji neću da koristim. Kraj priče. Ode još jedan korisnik. Ima još: ja sam student koji koristi samo word i za njega sam napisao 30 dodataka. Oni mi omogućavaju da radim 30x brže i baterija mi traje na Win XP uređaju 3.5H. Zadovoljan sam i sistem nikada nije pokazao znake nestabilnosti i kočenja. Jako mi je bitno da održavam svakodnevnu rutinu stoga mogu da probam linuks samo ako će instalacija proći bez greške. Probaš neku distribuciju i shvatiš da baterija traje manje (regresije u kernelu su i dalje prisutne mada su diskutabilne) ali nije strašno, može da izdrži predavanje. Otvorim Libre Ofis i sviđa mi se UI i onda krenem da kucam. Pritisnem XX prečicu i sa tekstom se ništa ne desi. Onda shvatim da mi treba mojih 30 dodataka. Čekaj: hoće li to raditi ovde? NEće? Batali ovo, idem nazad u XP gde mi treba samo jedna ikonica i mojih 30 dodataka. I ovo mogu u nedogled…
Nije mi cilj da ti zatrujem tekst glupim komentarima već bih samo da skrenem pažnju na to da i stare tehnologije i tehnike mogu da se koriste i dalje bez problema samo je potrebna određena disciplina. Linuks sistemi su suviše podložni promenama i API se menja čime nervira krajnje korisnike svaki dan. Drajveri malo rade pa malo ne rade, dosta mejnstrim stvari ne radi (fleš, silverlajt ima zamenu ali nije to silverlajt), igrice ne rade, upotreba resursa je loša na mejnstrim distribucijama (molim te, 300MB RAM memorije za 1 panel i 2 providna prozora je debilizam) itd. Nove tehnologije zaglupljuju zato što podržavaju brzi razvoj bez dovoljno osvrtanja na korisnikov džep. Možda je lako danas kupiti 4GB DDR3 memorije ali ja, recimo, znam suviše korisnika koji imaju DDR2 platformu i nemaju pare za DDR3. Shvataš već, ovo će odvesti u drugom pravcu ako nastavim dalje 🙂
29.12.2013 @ 14:30
Hvala, dridowou.
Komentar je koristan. 🙂