Прскање воћа
Предвече, када нема ветра или је веома слаб, када је температура +10 (бар +5) а не виша од +25 целзијуса. Током лета, кад су високе температуре, прскати увече по мраку, дозволити листу да се охлади, никако по сунцу. Не прскати када има росе. Пре прскања покосити траву, како после прскања пчеле не би долазиле на цветове у трави.
Пратити временску прогнозу да после прскања бар један дан нема кише. Минимум је да два до шест, осам сати после прскања да не буде кише у зависности од препарата који се користи. Ако после прскања буде доста кишних дана, јаке кише, треба после кише поновити прскање.
Против проузроковача болести којима одговара влажно време прска се превентивно пре кише.
Функција третмана после бербе воћа је да се утиче на бољу припрему родности за следећу сезону, као и повећање отпорности биљака на предстојеће мразне периоде.
После штете коју нанесе град обавезно прскање, у што краћем року најбоље у року од 24 ч од непогоде, са аминокиселинама и фунгицидом (каптан код шљиве, bacillus subtilis код крушке) у циљу зацељивања рана, дезинфекције и против трулежи.
Плаво прскање
Око подне или пре подне тј. у топлом делу дана. По препорукама од заштитара минимум је 5+ степени, добро на 7-8+, идеално 10+ степени, по мирном времену без ветра и без падавина, воћке суве (да на њима нема влаге и снега), да је најмање 70-80% лишћа отпало. Пре тога са воћки уклонити суве гране, остатке плодова, очисти и залечити ране. Воћке буквално окупати. После третмана треба бар који сат мирног времена, па чак и цео дан (24. часа).
Уколико након третирања Плавим/Црвеним уљем, у периоду од 7 до 10 дана, наступе дужи кишовити периоди са обилним падавинама, препоручује се понављање овог третмана. Бакар оксихлорид поседује изванредно својство редистрибуције што значи да са сваким новим квашењем депозита на биљном ткиву долази до поновног отпуштања Цу++ јона из препарата.
Прскање у току цветања
Препорука је спровођење превентивног третмана у засадима који се налазе у фази цветања, пре најављених падавина, неким од фунгицида. Прскати увече/предвече када пчеле нису активне. Треба предузети све мере у циљу заштите опрашивача. У периоду цветања воћа забрањена је примена инсектицида. Инсектици могу да се користе од у фазама прецветавања када пчеле и други полинатори више нису присутни у воћњацима.
Треба водити рачуна о прскању у време цветања јер је познато да неки фунгициди (чак и средства која нису опасна за пчеле) одбијају неко време пчеле од цветова, док други успоравају или заустављају клијање поленових зрна. Треба водити рачуна и о продуженом дејству препарата примењених пре цветања. Пре прскања покосити траву, како после прскања пчеле не би долазиле на цветове у трави.
Прихрана прскањем
Прихрана преко листа (фолијална прихрана) по потреби.
Редовно се прати боја плода. Када плодови почињу да мењају боју посебно у стресним условима (суша, јако осунчавање, невреме). Ако боја не „покрива“ плодове уобичајеном брзином. Тада се воћке прскају фолијалним ђубривом.
Ако је нагла промена температуре, невреме и сл. треба прихранити прскањем воћку како би што боље поднела стрес.
Употреба препарата за прскање
Користити заштитну опрему и правилно је одржавати. Након сваке употребе опрати је одмах (одвојено од остале одеће) и према потреби заменити. Чувати је одвојену од остале одеће. Предузети све мере како би заштитили себе и околину. Туширати се након завршеног посла уз коришћење сапуна. Апарат држати чистим и исправним, редовно радити калибрацију и детаљно испрати одмах после употребе.
Прочитати етикету и упутство о препарату са којим се прска и поштовати наведено у њима. Обратити пажњу на максималан број третмана исте површине у току године са препаратом који се користи. Обратити пажњу на рок трајања препарата. Обратити пажњу у којим условима се сме односно не сме користити препарат. Поштовати каренце. Водити прецизну евиденцију о примењеним препаратима.
Складишти препарате у просторијама посебно намењеним за ову сврху, под кључем, одвојено од хране, ван домашаја деце, нестручних лица и животиња. Испрати празну амбалажу у складу са процедуром троструког испирања и одложити је на безбедан начин.
Обратити пажњу на међусобну компатибилност препарата и могућност међусобног мешања два и више препарата. То се може проврерити у декларацији или упутству за примену препарата, а може се и урадити тест компатибилности (погледајте у стручној литератури и на сајтовима произвођача). Ако препарати не смеју да се међусобно мешају онда се сваки препарат користи одвојено. Прво се прска са једним препаратом, сачека се да се лист осуши (бар сат-два времена, можда и дуже), потом се прска са другим препаратом.
Не прекорачивати, а ни смањивати препоручену количину препарата у води у зависности од његове концетрације и запремине прскалице. У једном третману/руци не прскати више пута исту воћку, једно прскање је довољно, понављања могу довести до оштећења на плоду и листу. Нема „ајде још једном да пређем“. Нема „још је смеше остало ајде да и то искористим“. Нема претеривања са количином прскања по стаблу. Нама наливања воћке. На све обратити пажњу да не би било негативних последица на воћку, околину, човека… Воћка може баш да страда, неправилним прскањем долази до ожеготина листа, плода; лист се суши, губи се лисна маса, гранчице и гране се суше, плод бива оштећен, добија красте, пеге, отпада.
Прскалица се напуни водом до пола. Затим се у мало воде раствори препарат у препорученој количина у односу на капацитет прскалице, па се потом сипа у прскалицу и тако сваки наредни препарат. Потом се допуни прскалица потребном количином воде до пуног капацитета. Добро промешати смешу која се налази у прскалици, пре затварања прскалице и употребе. Пожељно је припремљену смешу потрошити у што краћем временском периоду, придржавајући се свих прописа.
Прочитати: Припрема концентрације за прскалицу, Савети за безбедну примену средстава за заштиту биља.
Формулације препарата
EC – концентрати за емулзију
EW – течна концентрована емулзија
SC, KS, FL– концентрована суспензија
SL – водени (концентровани) раствори
SP – водорастворљиво прашиво
CS – суспензија капсула
WP – квашљиви прашкови
WG, WGD, DF– вододисперзибилне грануле
OD – уљна суспензија, препарати који поред активне супстанце садрже и уље као и емулгатор
Каренца
Обратити пажњу на каренцу, радну каренцу и каренцу за испашу.
Каренца или време чекања је време које мора да протекне од последње примене пестицида до жетве или бербе. То је период за који се примењено средство потпуно разгради или се разгради испод МДК. Изражава се у данима.
Радна каренца је време које мора да протекне од примене пестицида на третираној површини до времена када може поново да се уђе у третирани простор, без посебне заштитне опреме (дакле само у радној одећи). За то време се пестицид у ваздуху и на третираном материјалу делимично разградио и његови остаци су присутни на нивоу безбедних количина. Уколико није наведена радна каренца, у третирано поље – објекат не треба улазити до сушења депозита примењеног пестицида.
Каренца за испашу представља време које мора да протекне од примене пестицида до пуштања стоке на испашу или коришћења траве за исхрану стоке. Изражава се у данима.
Врсте препарата за прскање
Инсектициди су намењени за сузбијање штетних инсеката.
Фунгициди су намењени за сузбијање гљива (гљивичних болести) проузроковача биљних болести.
Неки од инсектицида: родентициди сузбијају глодаре, бактерициди бактерије, акарициди гриње, афициди ваши.
Према покретљивости у биљци делимо их на:
- Контактне (несистемичне, површинске) – делују на месту додира (локално) односно, контакта с инсектом или биљком, не крећу се у биљци. Након примене, остаје на површини биљних органа и онемогућава клијање спора патогена и остваривање инфекције.
- Системике (системичне, транслокационе) – крећу се кроз биљку асцедентно и десцедентно (ксилемски и флоемски, узлазно и силазно). Улазе у ткиво органа биљке и крећу се у оквиру њих а некада и у новонарасле делове.
- Локал системике (трансламинарне, селективне, ограничене системике) – крећу се кроз биљку ограничено, само око места примене, најчешће у оквиру листа. Креће се трансламинарно (дубински по делу биљке на који је нанесен). Не преноси се на новонарасле делове.
Према деловању на патогена делимо их на:
- Превентивне (протективне) – сузбијају патогена кад доспе на површину биљке пре остварене инфекције. Штите биљку да не дође до заразе. Њима није могуће лечити биљку, односно утицати на патогена да угине после остварене инфекције. Налазе се на површини биљака и лако се спирају. Третирање овом групом препарата траје докле год постоји опасност од инфекције.
- Куративне – сузбијају патогене после остварене инфекције. Продиру у ткиво биљке. Они „убијају“ патогена у ткиву биљке. Делују независно од спољашњих чинилац (ветар, киша, температура…).
- Резидуалне (пост-инфективне, пост-симптомске) – превентивни или куративни са продуженим деловањем.
- Дигестивне (утробне) – након доспевања у пробавне органе патогена манифестују своје деловање.
- Инхалационе – делује својом гасовитом фазом након удисања.
- Репелентне – одбијају извесне штеточине.
- Ерадикативне (отклањајуће, истребљивачке) – имају директан и снажан убијајући учинак на патогене, искорењује патогена. Међутим, биљке не подносе ову врсту препарата у периоду раста биљака, па се могу користити само за третирање тла, у току мировања биљака или третирање расада прије сетве. Спречавају фруктификацију.
Постоје и алтернативни, природни препарати који се праве у домаћинству за третирање воћа нпр. раствори на бази соде бикарбоне, љуте паприке, коприве… Потражите рецепте и додатне информације на провереним изворима на нету и у стручној литератури.