Еколошки повољна пракса у пољопривреди

Књига за препоруку:

„Еколошки повољна пракса у пољопривреди“
Секереш Ото, Мартон Ференц, Сабадош Клара
Удружење љубитеља природе „Рипариа”
Суботица, 2013.

Преузимање, преузимање, mirror

„… Развој пољопривреде је омогућио повећање приноса, да би у року само пар деценија постизање што веће добити постало приоритетни циљ пољопривреде. Коњи су замењени тракторима, стада су затворена у штале, а кровови су покривени цреповима. Ливаде, пашњаци и тршћаци су постали бескорисни, одводнили смо их и преорали. Преорали смо и широке међе, иако су на њима живели инсекти опрашивачи, а у зеленилу се гнездиле птице певачице које су храниле своје младунце инсектима са усева. Високо зеленило несталих међа је успоравало ветрове, који сада без отпора дувају над пространим ораницама, односећи драгоцени хумус. Преорали смо и обале вода, тако да ђубрива и хемикалије сад без препреке доспевају у воду – а полако заборављамо да су наши дедови још пили воду из Тисе.

Нестала су стара стабла, јер ометају кретање механизације, чиме смо лишили себе дубоког хлада, лептира који су живели на копривама у том хладу и отерали грабљивице које су са високих грана ловиле глодаре са наших њива. Неминовни процес механизације угрожава и преостале травне површине: кошење се обавља тешким машинама, створеним за потребе орања. Земљиште постаје збијено. Нож косилице пресеца и бусенове, остављајући стрњику много краћу него приликом традиционалног ручног кошења, тако да за пар деценија ливада, полако и неприметно, осиромаши. Претерана примена хемикалија смањује број и разноликост сићушних живих бића која стварају хумус. …“