А уштеда на софтверским лиценцама?

После потписавања уговора између Владе РС и Мајкрософта написао сам чланак Легалност и лиценце. После недавних изнетих планова о уштедама од стране Владе РС и недавних посета представника Интела и Мајкрософта не могу а да се не запитам:

На многим стварима покушава да се уштеди зашто не и на софтверским лиценцама?

Државна администрација

Управо док Влада РС смишља планове како да смањи дефицит у буџету не могу да се отмем мишљењу како се нико није сетио да се може уштедети и на софтверским лиценцама.

Да ли ће уз помоћ Мајкрософтовог софтвера држава уштедети, а државна администрација бити ефикаснија, да ли ће подаци које обрађује и похрањује бити безбеднији…?

Да коришћење Слободног софтвера у односу на Мајкрософтов софтвер доноси безбедност, независност и уштеде говоре многи примери у иностранству, посебно у Европској Унији, а и код нас. Неки од примера су:

Недавне афере у нарушавању безбедности и приватности грађана и држава изнеле су на видело многе интересантне чињенице:

Поред свега наведеног Држава Србија уместо да пређе на Слободан софтвер, такорећи, приморава физичка и правна лица да користе искључиво Мајкрософтов софтвер, не дајући могућност избора. За примере можемо узети апликације РИНО (Управа за трезор), Читач електронске личне карте и Читач електронске саобраћајне дозволе (Министарство унутрашњих послова), затим предмет Информатика и рачунарство (Министарство образовања…), програм Дигитална школа (Управа за дигиталну агенду), Европску компјутерску возачку лиценцу – ECDL (ЈИСА)

Зашто РИНО Excel апликација није компатибилна са Open/Libre Office пакетима?
Зашто Читач електронске личне карте и Читач електронске саобраћајне дозволе не раде на Linux-у?
Зашто се у предмету Информатика и рачунарство учи само о Мајкрософтовом софтверу?
Зашто су рачунари у програму Дигитална школа опремљени Мајкрсофтовим софтвером?
Зашто се ECDL заснива само на Мајкрософтовом софтверу?
Зашто?

Компјутерско описмењавање

Недавна посета представника Интела и Мајкрософта Влади РС доноси у први план идеју и жељу Владе РС, која је још раније изнета у ИКТ мисији, да за потребе образовања поклони сваком ђаку и учитељу рачунар како би унапредили и модернизовали образовни систем и повећали компјутерску писменост у Србији. Претпостављам да Интел и Мајкрософт нису дошли у Србију како би поклањали ученицима и професорима рачунаре, то су могли да ураде и раније. Мислим, у томе их нико не спречава. Овде ће пре бити да ће Влада РС прво купити рачунаре које ће производити Интел а на којима ће се вртети Мајкрософтов софтвер, па их потом поклонити ученицима и професорима.
Да ли је ова претпоставка тачна?

По задњем попису из 2011. статистика за “Становништво старо 15 и више година према компјутерској писмености” изгледа овако (извор):

  • Укупно становника 6.161.584
  • Компјутерски писмених лица 2.108.144
  • Лица која делимично познају рад на рачунару 910.586
  • Компјутерски неписмена лица 3.142.854

Компјутерски писмена лица = лица која умеју да обављају четири основне активности на рачунару, и то: обраду текста, израду табела, слање и примање електронске поште и коришћење интернета.
Лица која делимично познају рад на рачунару = лица која умеју да обављају једну, две или три активности на рачунару, али не и све четири наведене.
Компјутерски неписмена лица исказан = лица која не умеју да обављају ни једну активност на рачунару, тј. лица која у свакодневном животу не користе рачунар. (извор)

Да ли на Слободном софтверу не могу да се обављају предвиђене активности на рачунару, и то: обрада текста, израда табела, слање и примање електронске поште и коришћење интернета па нам зато треба Мајкрософтов софтвер?

За крај неколико цитата

Из чланка “Колико плаћамо Мајкрософту?” – Истиномер.

Примера ради, наручено је 38.229 Офис пакета (Office) и Оперативних система Виндоус (Windows), за чије је право коришћења лиценци и одржавања у периоду од три године плаћено нешто више од 1,4 милијарде динара, дакле више од половине укупне суме. Уместо плаћене лиценце, а према пракси која се примењује у свету, новац се могао уштедети коришћењем софтвера отвореног кода, попут Либре офиса (Libreoffice) или оперативног система Убунту (Ubuntu) који су бесплатни и прилично распрострањени. Према дефиницији, софтвери отвореног кода су програми слободни за коришћење, проучавање и надограђивање без плаћања лиценце. Коришћењем софтвера отвореног кода бенефит могу да имају сви, од грађана и предузећа до државе. За разлику од њих, лиценцни софтвери се плаћају уговорима за коришћење, који се односе на наредних неколико година или трајно.

Из чланка “Отворено писмо премијеру Србије” – Војвођански ИКТ кластер

Оно чиме нисмо задовољни је то што модернизацију државне управе намеравате да спроводите са једном страном компанијом.

Из чланка “Нове мере владе Србије – а шта је са уштедом на софтверским лиценцама?” – Компјутераш

Има рецимо код нас, у нашим средњим школима и факултетима, фора да ученици и студенти морају своје презентације правити у Microsoft Power Point-у или у Word-у, те ако деца то не направе бивају кажњена лошом или негативном оценом.
Пита ли неко родитеље имају ли новца за купити, у овом случају, Windows и Power Point, цирка око 300 евра? Терају ли се оваквим приступом родитељи на скидање крекованог и нелегалног софтвера?
Зашто наше школе и факултети нису усмерени ка бесплатном софтверу отвореног кода, уместо што су усмерени ка Microsoft производима који коштају богаоца?