Легалност и лиценце

Легалност и лиценце у светлу новопотписаног уговора између Владе Републике Србије и Мајкрософта.

Тренутно је немогуће дати прави одговор јер нам није познат текст анализе коју је спровела Влада Републике Србије на основу које је донела одлуку да уговор који је потписан са Мајкрософтом доноси уштеде буџету Републике Србије као и текст уговора између Владе Републике Србије и Мајкрософта. Тескт уговора би требало да буде доступан на сајту Владе Републике Србије на страници Економски уговори и споразуми. Свакако би било корисно да се и текст анализе учини доступним за јавност.

Али са друге стране…

Намећу се питања

  • Колико је новца уплаћено Мајкрософту?
  • Шта је, у којој количини и за кога купљено?
  • За који временски период су купљене лиценце?
  • Да ли су се разматрала GNU/Linux решења и ако јесу зашто се одустало од њих?
  • Да ли се и зашто одустало од cp6linux-а?
  • Да ли је планирано да рачунаре који би добило свако дете покреће Мајкрософтов софтвер?
  • Када ће текст анализе на основу које је донета одлука да уговор са Мајкрософтом доноси уштеде буџету Републике Србије и текст уговора који је Влада Републике Србије потписала са Мајкрософтом бити јавно доступни?

У међувремену, док не стигну одговори

Свака куповина лиценци за Власнички софтвер у јавности се представљања као улагање у науку, као стимулација образовног и технолошког развоја државе, као отварање великих развојних могућности и сл. Интересанто је да се у објавама наводи како је смањење пиратерије услов Републици Србији у Европским интеграцијама, а као највеће достигнуће у борби против пиратерије куповина лиценци за Власнички софтвер. Интересантно је и да нема критичких осврта на овакве представе од стране медија.

У Републици Србији преовладава један начин легализације пиратизованог Власничког софтвера који се спроводи у пракси, а то је куповина лиценци за тај софтвер. Ипак постоји бар још један начин легализације и то бесплатан: Уклањање пиратизованог Власничког софтвера са вашег рачунара и инсталирање неког GNU/Linux оперативног система са пратећим софтвером. Значи у исто време потпуно бесплатно можете постати и легални и слободни.

Лиценца Слободног софтвера је бесплатна. Она вам дозвољава да радите са софтвером шта вам је воља. Можете га инсталирати на колико год желите рачунара, можета га копирати и умножавати на медије и делити пријатељима у колико год желите примерака, можете постојећи софтвер надоградити новијом верзијом софтвера, можете преправљати и прилагођавати софтвер вашим потребама и то без обзира дал сте правно или физичко лице и то све бесплатно. Цена: 0 динара. Рок трајања: неограничено. Нема више обнављања легалности.

На срећу има добрих примера, а један такав наводи Горан Ракић:

Први основни суд у Београду је одабрао слободан и бесплатан софтвер OpenOffice.org уместо комерцијалног пакета Microsoft Office. Неопходну техничку подршку реализује њихова служба одржавања ИТ система, па је трошак укључен у редовне и вероватно не тако велике плате. Овај софтвер потпуно одговара потребама, а уштеда према броју лиценци није мала.

Нажалост, Слободног софтвера такорећи нема у образовном систему Републике Србије. Погледајте уџбенике из информатике и рачунарства за основну и средњу школу.

Такође ECDL курсеви у Србији су засновани на Власничком софтверу иако ECDL курсеви морају бити независни од вендора.

Сертификациони програми ECDL Фондације су неутрални у односу на вендора. То значи да наши програми нису везани ни за један софтверски бренд и дизајнирани су да омогуће људима да стекну вештине које се могу користити у било ком одговарајућем софтверском окружењу.

Ова неутралност од вендора људима даје слободу и флексибилност да заврше обуку и тестирање, и демонстрирају вештине у различитим софтверским апликацијама.

Да поменемо и софтвер Читач електронске личне карте – Челик.

Закључак

Легалан и бесплатан софтвер постоји. Име му је Слободан софтвер. Дајте му шансу!

Корисни линкови

Реакције:
14.05.2013. – Корпорација – 1 : Србија – 0
12.05.2013. – Горан Ракић – Одлетиш по инвестиције, потрошиш новац из буџета
12.05.2013. – Ладислав Урошевић – Контрола штете
01.07.2011. – Горан Ракић – Виндоуз за науку – у чему је проблем?

Дискусије на:
Твитеру
Убунту Србија форуму
Фејсбуку
Фејсбуку

Примери добре праксе:
09.05.2013. – ISS прелази на Линукс
30.04.2013. – Шпанска регија Екстремадура прелази на Линукс
22.03.2013. – Кина прелази на Линукс
26.11.2012. – Град Минхех прешао на Линукс и уштедео преко 11 милиона еура
28.12.2010. – Рисија прелази на Линукс
09.10.2007. – Школе у Русији прешле на Линукс

Вести:
12.05.2013. – Влада Србије закључила уговор о лиценцирању са компанијом Мајкрософт
11.05.2013. – Влада Србије и Мајкрософт потписали уговор
11.05.2013. – Влада Србије потписала уговор са Мајкрософтом
11.05.2013. – Добре политичке вести доводе инвеститоре
11.05.2013. – Дачић: Шанса за нова радна места
11.05.2013. – Србија потписала уговор са Мајкрософтом
06.12.2012. – Влада Србије закључила уговор са Мајкрософтом
10.10.2012. – Србија и САД потписали Меморандум о разумевању у области IKT
29.06.2011. – Софтверске лиценце Мајкрософта за научну заједницу Србије
29.06.2011. – Научници у Србији радиће на легалном осфтверу
14.12.2001. – Споразум о стратеском партнерству између Владе СРЈ и Мајкрософта
07.12.2001. – Потписан уговор између Владе Србије и Мајкрософта
05.12.2001. – Стартешки уговор компаније Мајкрософт са Југославијом и Србијом

Слободан софтвер:
Дефиниција слободног софтвера
Шта је слободан софтвер?
Страшне бајке о “злом” Линуксу
Зашто Линукс? Зашто не!
Зашто је Линукс бољи
Слободан софтвер
ЛиБРЕ! часопис о слободном софтверу