Повијање грана воћки

Заједно са резидбом представља важну меру приликом формирања узгојних облика.

Повијањем гране у мање-више хоризонталан положај савладавамо апикалну доминацију чиме смањујемо вегетативан пораст и стимулишемо формирање цветних пупољака, на тај начин биљке раније ступају на род, формирају мање вегетативне масе и више плодова. Довођењем гране у што хоризонталнији положај развија се више пупољака при основи, а младари су приближно исте бујности

Повијање грана изводи се од садње до завршетка формирања жељеног облика, у годинама пуне родности и приликом подмлађивања старијих воћака. Са повијањем треба почети од прве године формирања облика јер се старије гране касније теже савијају и могуће је њихово очењивање. Повијање се може изводити током целе године али је најбоље повијати младаре док још нису одрвенили – то је период од половине јуна до почетка јула по завршетку интензивног пораста и када примарна грађа прелази у секундарну. Угао који би гране требало да захватају је 60–80 (65-75) степени, што зависи од воћне врсте и сорте.

Савијачи грана имају циљ да се увећа угао код свих летораста, који у свом развоју имају оштар угао у односу на основу стабла. Многи су покушавали да савијају гране младих стабала, канапима који се урежу у саму грану и после грана на том месту пуца (место усецања је уз то подложно лакшем нападу патогена), затим разним блоковима, циглама, флашама са водом, али код јаког ветра такав вид савијања може изломити саме гране, док је употреба савијача потпуно безбедна и не мучи само стабло.

Најчешћа грешка која се прави приликом извођења ове мере ја да се гране повијају лучно што изазива слабији пораст остављене гране, а на месту савијања изражена је појава водопија, што доводи до неправилног формирања саме крошње.

У воћњацима у којима се ова мера не изведе имају каснијих година проблема са очењивањем грана под теретом рода.